asked 9 years ago Za početak da naglasim, odrastao sam čovek sa koliko-toliko uredjenim životom, zato mi i teško pada što ne mogu da se izborim sa ovim problemom.
Posle raskida sa bivšom (pre 10 god.) zatvorio sam se i posvetio samo poslu. U početku to je bilo idealno rešenje za mene, ali sada sam potpuno usamljen. U toj usamljenosti vezao sam se za devojku najboljeg prijatelja sa kojima provodim puno vremena. Da se razumemo, nikada neću uraditi ništa što bi pokvarilo naše prijateljstvo, ali shvatam da tonem sve dublje i svakako mi ni ona ne pomaže u tome. Često ostanemo sami, pričamo, mazimo se, zezamo i meni to jako prija. Naravno sve u granicama dobrog ukusa. Ona se tako ponaša i kada je on tu što me ponekad začudi jer ni on ne reaguje na to. Da li mi on zaista toliko veruje? Opušteno se presvlači predamnom, i ja isto pred njom, ali negde vremenom valjda zbog usamljenosti ili nedostatka druge žene ja sam počeo da je volim. Postao sam ljubomoran na njega a znam da to nije u redu. Inače, mi smo trio, odlični prijatelji i često više živim sa njima nego kod svoje kuće. Pokušavam ponekad da izbegnem sve te situacije, ali mi onda sve to nedostaje i sada sam u situaciji da konstantno osecam ankcioznost, glup osećaj u grudima, ne spavam bukvalno celu noć i ona mi je stalno u mislima. Mnogo sam umoran i ne vidim izlaz iz svega. Inače to je jedina stvar o kojoj ne mogu da pričam sa njima, a oni su uvek tu za mene. Da li sam se toliko sludeo pa sve vidim potpuno pogrešno? Da li njemu zaista ne smeta to ponašanje i toliko mi veruje pa opušteno ostavi nas dvoje da spavamo, dok on ode na posao, a ja se probudim pored najlepše žene na svetu? Opet ponavljam, nikada nisam prešao granicu jer njih dvoje mi mnogo znače, ali ne mogu da se izborim sam, a ne mogu ni njima da se obratim.
Unapred hvala na odgovoru.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Intimna i duboka prijateljstva sa puno poverenja i osećaja pripadnosti i odanosti isto su onoliko vredna koliko i ljubavna iskustva, možda čak na svoj način i vrednija i pružaju nam priliku da zadovoljimo svoju potrebu za pripadanjem i razmenom. Pitanje je kako Vi uspevate da se osećate sami pored ovakvih prijatelja odnosno kako koristite/ne koristite svoje značajne odnose da se povežete i nahranite. Istraživanje te teškoće i podrška da se razmenjujete i uživate u zadovoljstvu u okviru granica koje ste sebi postavili i koje ne želite da povredite može biti veoma značajno za vas.
U raznim životnim situacijama, pa tako i u ovoj mi smo skloni da stvaramo opsesije. Opsesije mogu biti u vezi sa našom istorijom koju na ovaj ili onaj način ponavaljamo, sa našom glađu za ljubavlju ali i sa našom teškoćom da uživamo u ljubavi koju već dobijamo i našom fiksacijom da nam je potrebno više i da to više zaista postoji samo nama, eto nije namenjeno pa smo osuđeni da se suzdržavamo i da čeznemo. Naše opsesije i rad na njima veoma su značajne za naš rast i razvoj.
To su otprilike i pravci kojima ide terapija.
S poštovanjem, Nikola