asked 10 years ago Poštovani,
imam potrebu da se obratim nekome a nisam siguran ni kome ni kako, pa Vas molim za Vašu pomoć. Ako ništa drugo, zamolio bih Vas da me uputite ka nekome ko može pomoći.
Gej sam. Živim sa dečkom s kojim sam u vezi nešto manje od godinu dana, međutim prevario sam ga i nakon toga nastavio da se dopisujem sa onim s kojim sam to uradio, misleći da mi ta osoba može biti prijatelj. Saznao je, odnosno, uhvaćen sam u laži, nakon koje sam mu sve priznao. Situacija u kući je užasna već nekoliko dana. On ne može da pređe preko toga, s vremena na vreme mu naiđe i faza da ima potrebu da me uvredi i prilično je grub prema meni, a ja očajno molim i ubeđujem ga kako se kajem. Jako ga volim, jedina mi je podrška bio u životu, a razlog zbog kojeg sam to uradio ne znam, odnosno ne umem da nađem, bar ne valjan. Mislio sam da je to zato što je on stalno negativan i ima problema sa poslom, što je nesrećan u gradu u kom živimo i što smo stalno u nekim problemima i dubiozi, ali to nije dovoljan razlog, jer ja želim da ostanem uz njega i mislim da, koliko god da on bio negativan, ipak je prema meni divan i znam da me voli i ne bih mu (svesno) uradio tako nešto isto kao što on ne bi (i nije) meni. Sve što sam želeo je da steknem prijatelja, a uradio sam najgore. Da li uopšte postoji nešto kao što je trenutak slabosti, ili se to pripisuje nekom promiskuitetu ili nekim drugim lošim osobinama?
U našim raspravama mi je, pored svih ostalih uvreda, rečeno da sam “patološki lažov”. Da li je to moguće biti? Imam 23 godine, sticajem okolnosti, propali student pogrešnog fakulteta, tek počinjem da se bavim i zanimam stvarima koje zaista volim i za koje sam talentovan, a nemaju veze sa studijama i zbog toga ne mogu da pronađem posao. Razumevanje roditelja nemam za to, zapao sam u dugove i dubiozu, prijatelje izgubio, postao nemotivisan, lenj. Od standardne laži roditeljima o tome da nisam gej, to se proširilo na to da sam počeo da lažem i nekadašnje prijatelje o raznim stvarima, te da se udaljavam od njih, a nakon toga i roditelje o istini vezanoj za fakultet, za dugove, za prijatelje… Jednostavno, bojim se njihove reakcije. A sad i ovo.
Da li je moguće da zaista jesam lažov? Koji je uzrok tome? Kako da se izborim sa tim i promenim se? Kako da dečku objasnim da mi je stalo do njega, da mu dokažem svoja osećanja? Bojim se da me ne ostavi za sva vremena i da ne ostanem bez njega, a on je sve što imam u životu i neizmerno mi je stalo do njega.
Hvala unapred na odgovoru. Ako je potrebno da kontaktiramo na drugačiji način od ovoga, kao i ako je potrebno da idem na neke sesije, kod Vas ili kod nekog drugog, molim Vas da mi to predočite.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Ne bi se bavio kvalifikacijama koje i onako same po sebi suštinski ništa ne znače. Takođe ne mislim da je laganje vaš problem. Koliko razumem iz vašeg pisma Vi lažete tamo gde nemate dovoljno podrške da govorite istinu. Laganje vam jednostvno služi da se sakrijete. Bilo bi vam neizdrživo ili previše opsano da budete viđeni u identitetu homoseksualca ili propalog studenta… Verovatno se plašite da bi ste, ako bi ste bili trensparenti, bili osuđeni, postiđeni, odbačeni, da bi ste razočarali one do kojih vam je stalo.
Čini mi se dakle da vaš problem nije toliko laganje samo po sebi, koliko strah da se pred drugima pojavite kao ono što jeste. To je rezumljivo jer vaša situacije po svim ovim pitanjima jeste delikatna. Ne mislim da je rešenje da se jednostvno pojavite obnaženi u istini. To bi za vas u ovom trenutku verovatno bilo previše izlažuće. Veme je potreban rad na jačanju ega, samopodrške, red na strhovima, na prihvatanju i uvažažavanju sebe u interpersolnalnim relacijama sa znčajanim drugim osobama.
Ako imate potrebu i mogućnosti da o tome razgovarate slobodno nam se možete javiti. Ako vam finansijska situacija ne dozvoljava da sebi priuštite psihoteriju, pokušaje da pronađate neku udruženje koje pruža psihoterapsijku pomoć LGBT osobama ili nekog od studenata psihoterapije (cene njihovog rada su značajno niže).
S poštovanjem, Nikola