asked 11 years ago U vezi sam sa devojkom koju mnogo volim. Ljubav mi je i uzvraćena. Ali, imam problem što sam preostljiv. Svaka njena promena pošanja, njeno nenamerno izlivanje besa, ili kada je vidim izbedačenu, izaziva u meni ogromnu bol i tugu. Problem je što je ovo veza na daljinu, a ona ne ume da se postavi baš najbolje, uživo je najdivnije stvorenje koje postoji, i sada, kada pročitam preko poruke neku njenu grubost, pesimističku izjavu ili slično, hoću da umrem, jer to nije ona predivna devojka koju ja poznajem uživo. A, sama mi je na početku rekla, da ne ume da se postavi kako treba, u vezama na daljinu. Meni jedinu nadu u ovo, daje to, što se ispostavilo da ćemo oboje za 10 meseci živeti u istom gradu, i tada počinje naš raj. Ali, prvo treba proživeti ovaj pakao. Pa, ako možete da mi pomognete, i da mi kažete, kako da ne prihvatam previše emotivno svo to njeno ponašanje?
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovani,
Zaljubljenost je čudesno stanje. Ono ima moć da od zemlje napravi privremni raj ili pakao, ili da nas nemilosrdno baca iz jednog u drugo.
Kada svoje srece poklonimo nekome mi kao da smo začarani i kao da je druga osoba preuzala kontrolu nad nama, naše zadovoljstvo ili bol zavisi od nje, od njenog osmeha, od načina na koji će zvučati jedna reč, od načina na koji će nas pogledati, od njenog raspoložanja. Niko međutim ne može biti samo vedar i nasmeja, tako da naša zavisnost zaista postaje problem.
Zaljubljenost je polje koje nam omogućava da u drgome vidmo i volimo ono najbolje, a svest o tome da ta osoba nije samo ono najbolje poražava nas i onespokojava. Neželimo da odustanemo od svoje predivne idealizacije i svojih projekcija, ne želimo da se odreknemo onog božanskog koje smo konačno otkrili.
Poetika zaljubljenosti toliko nas očarava da osećamo kako gubimo sebe i kako ne možemo da živimo i postojimo bez drugog ljudskog bića u kojem smo prepoznali ono božansko mesto potpune ljubavi za kojem smo čitavog života potajeno tragali.
Vaza na daljinu stvar čini još specifičijom jer je usled nedostatka direktnog kontakta polje u koje možemo da projetujemo svoje strahove mnogo veće.
Zaljubljenost je divno i istovremeno teško stanje. Nema lakog načina da se u njemu bude i prolaženje kroz zaljubljenost znači da će mo se suočiti sa svojim nadubljim strahovima i drugim demonima. Ništa tako ne iskušava našu duhovnu snagu i snagu naše vere kao zaljubljenost.
Kako to lakše podneti? Postoji nekoliko saveta.
Prvo, veoma je važno da vodimo sadržajan i ispunjen život. Ako smo veći deo dana okupirani svojim obavezama, polsom, školom, aktivnostima, biće nam lakše jer će mo imati manje vremena da razmišljamo i više stavri koje nam donose satisfakciju i tako nas čine manje zavisnim. Najgore je biti zaljubljen i besposlen. Ako u svom životu ne znamo šta će mo se saobom a pri tome smo zaljubljeni, to je najbolji recept za ogromnu patnju jer će osoba u koju smo zaljubljeni morati da nam nadomesti sve to što nam nedostaje (čitav živost) i nas name, a to je nemoguće.
Drgo, veoma je značajno druženje i prijateljstvo. Drugi nas drže, tu su da nas čuju ako nam je teško, tu su da nam govore kako se sami osećaju, tu su da nam pomognu da popunimo vreme. Uvek je lakše kad nismo sami. Dakle što više se družiti, negovati što kvalitetnije i sadržanije odnose.
Treće od pomoći može biti umetsnost i izražavanje na bilo kakav kreativan način. Pistanje ili slikanje misli i emocija pomaže nam da in psiholoiški metabolišemo. Emocije je nemoguće zaustaviti, one se na neki načinim moraju izražavati. Važno je da u životu gradimo načine na koje će mo se povezivati sa svojim emocijama i izražavati ih.
Četvrto, ako smo religiozni od pomoći može biti vera ili molitva (na bilo koji naš lični način), kada nam je teško možemo se moliti za našu ljubav i one koje volimo i tako dospeti na mesto vere i unutrašnjeg mira. Bog je uvek na strani onih koji se vole i ljubav je njegova suština.
Veliki strahovi i teškoća da se izdrži neiszvesnot mogu biti u vezi sa našim prethodnim iskustvima tako da može da bude dobro preispitai ih. Oni takođe mogu biti u vezi sa opštim kvaliteom našeg života. Zaljubljenost najlakše podnosimo ako u svom životu pored nje imamo još velikih ljubavi, kao što su prijateljstva, posao, umetnost, sport, hobi.
Čitav ovaj bolan proces predstvalja proces prerastanja zaljubljenosti u ljubav. Suština ovog procesa je da se idealizacija smanjuje a sposobnost prihvatanja realnosti raste. Iz raja se polako vraćamo na zemlju i učimo da budemo zadovoljni sa onim što nam zemlja daje. Realno nije savršeno, ali za razliku od savrešenog postoji. Deo tog procesa jeste neizbežno bolan. To je onaj deo u kome se moramo ponovo i ponovo opraštai od našeg sna o savršenstvu. Ono što boli je čežnja koja nikada neće biti do kraja utažena. Nagrada za podnošenje te čežnje je ljubav, kao kud i kamo trajnije i stabilnije mada daleko manje spektakularno stanje.
S poštovanjem, Nikola