Poštovana,

Ne bih mogao da dozvolim sebi da pođem za generalizacijom i time možda negodujem nešto što Vaše dete oseća i proživljava, samo zato što deluje kao uobičajeno ponašanje šestogodišnjaka.

Stoga Vas pozivam da pozovete u pomoć svoju intuiciju i percepciju. Kako Vama izgleda Vaš sin? Kako Vam se čini njegovo ponašanje? Da li razmišljate o kontekstu u kojem se nalazi? Kakav mu je odnos sa drugom decom? Kako se Vi osećate po pitanju njegovog grickanja noktiju i nervoze? Jeste li to nekada konfrontirali (u smislu doveli u svesnost i razgovarali, ne kažnjavali) kod njega? Kako se Vama čine njegovi povodi ka agresivnom ponašanju? Kako ste Vi sa njegovom agresijom? Da li su agresija i nervoza tema koja je vidna u Vašem porodičnom polju i sistemu? Da li skoro dogodilo nešto što ga je moglo uzbuditi (gubitak, velika svađa ili kazna, trauma, itd.)? Da li Vas njegovo ponašanje ljuti? Kako Vi reagujete na to? Kako reaguje okolina?

Potrebno je da imate u vidu da deca veoma jako osećaju polje u kojem se nalaze i posmatranjem deteta možete često videti probleme odnosa oca i majke ili nekih drugih bitnih figura u porodici, kao i problema tih figura indovidualno i van me&usobnog odnosa. Stoga sam svoja pitanja fokusirao na Vas. Na njih nam ne morate odgovarati, već ih iskoristiti i po istom modelu pitanja, dalje istraživati sa sobom (ili školskim psihologom/psihoterapeutom), koji su to mogući uzroci za njegovo ponašanje.

Srdačno,
Ognjen Vukotić