Poštovani,

Iznenadili biste se kada biste saznali koliko ljudi oko vas prividno izgleda ispunjeno društvom i zabavom. Ljudima je potreban pravi kontakt, razumevanje, empatija, ljubav, shvatanje, podrška. A to im ne možemo dati ako to sebi ne dajemo, to je prvo i osnovno pravilo kontakata, poznanstava i veza.

Otvoreno ću vam reći da ne mogu da se složim sa vašom konsatatcijom da ljudi koji treniraju zajedno ili učestvuju na nekim radionicama ne mogu da se druže. Jer sa takvog gledišta, ljudi dolaze i na fakultet da nauče nešto, pa samim tim kako uopšte očekujete da ćete tamo pronaći prijatelja? Nadjite nešto što vas interesuje, odlazite na volontiranja, razne manifestacij, itd. Plesovi su idealni za upoznavanje, kao i škole stranih jezika.

Ali samoća uvek proističe od nas samih. Razmislite kako to sebi niste dovoljni? Kako se osećate? Šta je za vas prijatelj? Kako sebi stvarate samoću?

Srdačno,
Ognjen

Mozda bih se i iznenadio,ali ja jedino vidim da oko mene skoro svi imaju nekoga,znaci na faxu nema niko da sedi sam sem mene,na pauzi opet sam,van faxa opet sam.Ja ne znam kako da budem sam sebi dovoljan,kada ovo jako boli,ipak je covek drustveno bice.

Pre sam isao na kurs stranog jezika,i ja tu zaista ne vidim mogucnost da se sprijateljis sa nekom osobom.Tu je sve bilo super,ali posle svako na svoju stranu,ipak svi ti ostali ljudi sa kursa imaju svoje drustvo,i kome treba sad neko koga uopste ne poznaje.

Kazete da razmislim kako to da nisam sam sebi dovoljan ?
Pa ja mislim da ne postoji nijedna osoba na ovom svetu koja je sama sebi dovoljna.Zar nije lepse da imas nekoga da mozes da popricas,da izadjes,….,nego da si stalno sam.
Osecam se nikako,kao neko ko nema svrhu zivota,sve sto radim je uzaludno,kad to nemam sa kim da podelim.

Poštovani,

Oprostite, možda nisam bio dovljno jasan.

Čovek jeste društveno biće i nama je svakako potrebno društvo, u najmanju ruku osećaj pripadnosti i podržanosti. Potpuno se slažem sa vama. Medjutim kada sam rekao da je potrebno da budemo sami sebi dovoljni, nisam mislio da ste uredu sa time da nemate nikoga u životu. Mislio sam da ne tražimo da naše rupe, nedostatke i probleme, popune ili reše drugi. Za to smo mi zaduženi. Mi smo zaduženi da sebe učinimo celovitim, a druge osobe u životu sa nama mogu biti srećne tek kada mi sami imamo šta da im ponudimo, bilo da li je to smeh, ljubav, zabava, pa i lekovito ćutanje.

Ljudi nama jesu potrebni, ponavljam, tu se slažem sa vama. Ali nama svet nije dužan. U životu moramo zaslužiti stvari i biti vredni istih. Isto tako i prijatelje. Njih morate tražiti, upoznavati, na raznim mestima i na razne načine. Nisam baš siguran koliko vam vaše ograničavajuće misli pomažu u tome, ali opet one su deo vas i vaših procesa, na kojima možete raditi kroz psihoterapiju.

Ono što svakako mogu da vam ponudim, jeste jedan jednostavan savet – Dajte sebi priliku, budite manje strogi prema sebi i počnite da volite svoj život za nijasnu više. Pokušajte da ndjete dobro u ljudima, u onome što rade i u onome što vi činite za sebe i za druge. Dozvolite sebi da pridjete i upoznate nove ljude, jer svakako imate nešto što im samo vi možete ponuditi.

Ljudi su energetska bića, bića kontakta. Ne mogu vam dati korake kako to da uradite, osim da dozvolite sebi i prilazite.

Srdačno,
Ognjen Vukotić

znam kako ti je, danas je mnogo tesko steci pravog prijatelja, zivi se ubrzanim tempom, ljudi nemaju vremena ni za svoje najblize, a kamoli da sklapaju nova prijateljstva… i prijateljstvo ne moze da opstane ako drugoj strani nije stalo do istog, a danas se uglavnom sve svodi da te neko zove kad mu nesto treba od tebe, da te iskoristi i sutne… drugarice sa kojima sam se druzila tokom celog studiranja, svaki dan, dakle bile smo kao sestre, pored toga sto smo ucile zajedno, isle smo na putovanja, u izlaske, poveravale tajne, danas se cujemo i vidimo tek 1 u dva ili tri meseca, sa nekima je potpuno prekinut kontakt, a kad se setim bile smo nerazdvojne… i onda shvatis da posle toliko godina to uopste nije ni bilo nikakvo pravo prijateljstvo vec najobcnija korist… kad se samo setim da jedna od njih nije htela da me pozove na odbranu diplomskog… krivo ti bude das sve od sebe da to prijateljstvo uspe, i trudis se vise oko toga, nego na primer oko partnera, delis sve i lose i dobro sa tim “prijateljicama” i na kraju sve pukne, a te osobe znaju bukvalno sve o tebi i tvom zivotu… bolje je biti sam, nego biti sa laznim prijateljima…
sa druge strane ne treba odustajati, ima i jos uvek casnih i dobrih ljudi…

Danas je stvarno tesko naci iskrene prijatelje,i sama sam iskusila lose.Ljubomorni su na izgled,posao,obrazovanje,vezu… Cak sam se i u partnere razocarala dosta puta jer sam previse iskrena i dobra i to ljudi zloupotrebe generalno.Tesko je kad si sam,ali jos teze kad u nekog steknes poverenje pa te izda,a zna sve o tebi.Posle ne znas gde da gledas.Jos ako su to i kolege sa posla pa neminovno moras da ih imas uz sebe na neki nacin a oni gedaju samo da te iskoriste iii ti napakoste.U malim sredinama je to jos gore gde svako svakog zna pa vise nisi pametan ni sa kim da se druzis,pricas,kako da se ponasas a da te neko ne ogovara iz zlobe,pakosti,ljubomore,zavisti… I sama nemam bliske prijatelje,a i to sto imam samo su srecni kad je tebi lose…