postsocijalna fobija 2020-10-20T11:53:46+00:00
Anonymous asked 10 months ago

Poštovani, sebi sam dao slobodu da postavim dijagnozu da sam bolovao od socijalne fobije a da sada bolujem od nečega što sam rogobatno nazvao postsocijalna fobija. Radi se o tome da sam od detinjstva bio povučen, uplašen, nesiguran, sa osećajem krivice, manje vrednosti itd. Zbog toga sam u socijalnim interakcijama bio krut, smrznut, zatvoren i tome slično. A najčešće sam ih zapravo izbegavao. Sve to, logično, dovodi do odbacivanja od strane okoline, u vidu ogovaranja, dobacivanja, omalovažavanja itd. I sve to onda naravno samo učvrsti negativnu sliku o sebi sa kojom sam i započeo život.
I evo me sada u tridesetdrugoj godini života. Živim sa majkom sa kojom sam i odrastao, znači bez oca. Mislim da je i ona kumovala mom stanju, čini mi se da me je, plašeći se samoće, previše vezala uz sebe. Iako sam bio zaista dobar đak, na samom kraju srednje naglo pada moje učenje, ne upisujem fakultet koji, nije da sam želeo, ali je bilo logično da upišem i od kojeg bih imao koristi. Umesto toga upisujem višu koja veze ni sa čim nema i koju sam tek nedavno, nakon 12 godina završio i sa čijom diplomom mogu pozadinu da obrišem. I sada sam u onoj fazi gde kao tražim posao a ustvari molim Boga da ga ne nađem.
Sada, iz ove perspektive, meni je jasno da mene ništa i nije zanimalo, nikakva nauka, već samo da pobegnem od života, u samoću u kojoj jedino pronalazim odsustvo nemira koji osećam od kada znam za sebe.
I ne znam kuda dalje. U meni ima suprotstavljenih sila.
Jedna bi da nastavi po starom, da se krije od života dokle god može. Čak i u ovom usamljeničkom životu ja nalazim neku lepotu i vrednost. Ne treba mi mnogo. Pogledati film, prošetati se, pročitati neku knjigu, biti sa svojim mislima i slične aktivnosti…Stalo mi je do života, iako sa strane mnogima može delovati luzerski onako kako ga ja vodim.
Druga je nešto što ima i razumnu i neku dublju komponentu. Razum kaže da me ne može majka doveka izdržavati, da je bolje da se sam pokrenem nego da čekam da me život šutne u zadnjicu itd. A ta dublja je…ne znam…kao da sam normalan. Hoće i društvo, i devojke, i da nauči da peva i svira, i trista nekih čuda.
I tek sada dolazim da suštine. Nemam je više socijalnu fobiju u vidu telesnih senzacija (znojenje, lupanje srca, mucanje itd). Sada imam samo svest da sam prazan i da kao takav nemam šta da tražim sa drugima. Ja imam telo odraslog čoveka a životni nivo deteta koje tek treba da se socijalizuje. Kada bi me videli, ljudi bi normalno očekivali sve što se očekuje od nekog mojih godina. A ja tek treba da otkrijem šta su drugovi, devojke, poljubac, seks, izlazak, rođendan, žurka, nova godina i prvi maj van kuće i u društvu itd.
Kao što vidite, u nebranom sam groždju. Kako izaći među ljude i otkriti im sve ovo? O čemu da pričam sa njima kada sam na nivou deteta?  A i kako obezbediti sebi egzistenciju izvan ljudi? A kako i odgovoriti tom unutarnjem pozivu na aktuelizaciju koji je žilav i ne popušta?
Meni saveti tipa hobi, ples, bacanje u vatru tj izlazak iz zone komfora ne pomažu. Gde god da odem čekaju me ljudi sa ljudskim očekivanjima, a ja mogu da im dam samo ćutanje, prazninu i stid zbog toga što je tako. Treba bi nešto drugo, nešto dublje…ne znam, zato vam se i obraćam. Kako god, hvala vam na strpljenju, trebalo je ovo pročitati. Pozdrav.

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 10 months ago

Poštovani,
Uživao sam čitajući vaš opis dve sile ili intencije koje doživljavate, ali verujem da vam ništa neće značiti ako vam kažem je vaš zadatak da druge i njihova očekivanja ostavite njima samima, da dozvolite da se oni koji su aficirani svojim očekivanjima sami eliminišu i da tako dobijete prostor za one retke koji su dovoljno sigurni u sebe da nemaju nikakva očekivanja prema vama.
Drugim rečima, Vi ste se, kako mi se čini, navikli na sebe i svoj način života i sada vam samo preostaje da pronađete one koji žele da budu deo vašeg života onakvog kakav jeste, bez da vas savetuju i spašavaju.
Isto bih rekao da važi i u profesionalnoj sferi. Na vama je da tražite posao koji je u skladu sa vašim navikama i preferencijama.
Srdačno,
Nikola

)