asked 9 years ago
Postovani,
Izvinjavam se sto ponavljam post, imam problem, porodila sam se pre 3 nedelje osecala sam ispunjenost, ljubav i srecu, trudnoca je bila zeljena i uzivala sam u njoj, medjutim kada sam izasla iz porodilista, nakon prve neprospavane noci doslo je do promene u mojoj glavi, tj.prvih nekoliko dana sam samo plakala i osecala se nesposobnom da se brinem o svojoj devojcici, i dalje osecam strah i dobijam napade panike kada beba place, zaista se osecam lose, tu mi je mama koja se potpuno posvetilaa brizi o bebi, suprug ima puno razumevanja za mene, ali se bojim daa i u njegovom ponasanju primecujem strah. U pitanju je prvo dete imam 26 godina, mnoge drugarice koje su prosle nesto slicno kazu da se sve sredi samo od sebe, ali me zanima strucno misljenje. Molim vas za pomoc i objasnjenje.
Unapred zahvalna
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Sve odgovore postvljamo u roku od 3 dana. Dakle odgovor na svoje pitanje dobićete u narednih 48 sati. Imajte u vidu da mi ovaj posao radimo volonterski i da imamo i drugih brojnih profesionalnih i ličnih obaveza. Hvala na razumvanju.
Srdačno Vaš,
Psihoterapeut tim
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Postovani
Jos jednom se izvinjavam na svom nestrpljenju, previdela sam da na teme odgovarate u roku od tri dana.
Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Simptomi koje opisujete, pre svega, ne izgledaju kao postporođajna depresija već kao postporođajna anksioznost.
Majčinska uloga i porođaj predstavljaju veliku, ako ne i najveću promenu u našem životu. Preko bioloških promena, emotivinih i psihičkih, pa sve do promene samog životnog stila. To je situacija koja povlači najveći osećaj odgovornosti od nas, u potpuno novoj i nepoznatoj ulozi. Ova uloga, ma koliko je divna i radosna, ponavljam da je nepoznata i nova, te je prirodno da ljudsko biće reaguje na nju stresom i strahom.
Želeo bih da podžim vašu zainteresovanost za rad na sebi u ovom, za vas i vaše bližnje bitnom i lepom trenutku. Verujem da su vaša majka i vaš suprug tu za vas i da vam predstavljaju neizmernu podršku, koja vam je sada potrebna. Pozivam vas da pogledate da li su oni ipak dovoljno jaki da nose i izdrže strah koji je i za njih prirodan. Pogledajte i u to da li vi i vaš suprug možete da iskomunicirate svoja osećanja, odnosno da pričate o strahovima, jer to može biti veoma važno za vas.
Takođe, potrebno je da znate da beba ima svoje biološke programe, odnosno mehanizme za preživljavanje. Jedan od takvih prirodnih mehanizama jeste i plač, kojom beba izražava svoju neprijatnost i poziva okolinu da se za nju pobrine. Svaka beba plače i mora da plače, jer na taj način, izražavajući svoja osećanja, sebe prazni i olakšava se. Možda bismo to mogli od njih da učimo.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Postovani,
Neizmerno sam Vam zahvalna na odgovoru i na pojasnjenju, ukoliko se simptomi ne povuku ili pak pogorsaju poseticu vase savetovaliste.
Srdacan pozdrav