Moj sin ima 19 god,i u poslednje vreme njegov odnos sa mnom se jako promenio. Postso je drzak, grub i bez emocija. Kao da nisam njegova majka..kada mu se obratim drsko odgovara, i daje veoma sture odgovore.U pubertetu je sa ocem imao losiji odnos, sada je to slucaj sa mnom(nismo razvedeni). Ponekada mi se ucini kao da me mrzi. Uvek sam ga podrzavala u svemu, kao i svaka majka volim svoje dete i trudila sam se da to i pokazem.Nisam posesivna majka, imamo jos i cerku(15 god) sa njom imam dobar odnos(nadam se da ce tako i ostati). Molim vas da me posavetujete, kako da poboljsam svoj odnos sa sinom. Hvala unapred
Poštovana,
Dve stvari padaju mi u oči kada pogledam vaš post. Prva je da niste izneli ništa o životu vašeg sina izvan malog dela vašeg odnosa, tj. vaše pitanje lebdi u vazduhu izvan ma kavog konteksta. Na primer mi ovde ne vidimo da li mimak od 19 godinazavršava školu, studira, bavi se sportom, vodi računa o svom zdravlju, zarađuje, pomaže u kućnim poslovima, razvija svoje veštine i znanja, misli o svojoj budućnosti, ima stabilne prijateljske odnose sa funkcionalnim prijateljima, ima odnose sa rođacima koji su drugačiji.., ili možda upravo suprotno, zavistan je, slab, neukorenjen u razvoju i napredku… Ovako izgleda kao da niste svesni komplesnosti njegovih godina, međuljuckih odnosa i pitanja koja postvaljate.
Drugo, a slično je da njegovo ponašanje prema vama ne vididte u kontekstu vašeg odnosa, vašeg ponašanje prema njemu, vašeg odnosa prema sebi, vašeg odnosa prema suprugu i vaše cekolkupne porodične dinamike. Na primer: Kažete da niste posesivni. Kako to vidite? Šta on kaše? Da li ste ga pitali? Da li ste negovali dijalog sa njim, dijalog koji za cilj ima da obe strane iz njega izađu sa novinom, ili ste ga u vašim razgovorima ubeđivali u svoju istinu tako da je on od jednog trenutka odbio da u tome učestvuje? Da li on želi da mu postavljate pitanja koja mu postvaljate? Kakva su to pitanja? Koje vaše potrebe su iza njih? Da li ste ih artikulisali i objasnili? I tako dalje. Da li se i njegov otac postavlja u pozicju “sve znam, ostavi me ne miru”, i kavo je vaše iskustvo vašeg odnosa sa suprugom? Da li se vaš sin prema vama ponaša otprilke ona kao njegov otac prema njemu? Šta znači reći da su njih dvojica u lošem odnosu?
Dakle prvi korak, ako zaista želite da se bavite vašim odnosom je da nastojite ponašanje vašeg sina istražiti u odnosu na pozadinu, kontekst, polje vašeg odnosa i porodično polje. Bez toga je moguće reći samo uopštenu stvar, a to je da je adolescenija vreme odvajanja i da drskost, grubost i povlačenje emocija imaju funciju da podrže taj proces, odnono da mlada odrasla osoba koroz njih pokušava da doživi i izrazi psihološku i emocionalnu nezavisnost (svakako ne i zrelost). Ostalo je sve stvar specifičnog konteksta.
Dakle u adolescenciji jedan odnos mora biti uništen da bi na njegovo mesto stupio drugačiji, novi odnos dve odrasle osobe koje teže nazavisnosti i odvajanju. Da bi taj novi odnos počeo da se razvija ne neki, za obe strane kolko toliko zadovoljavajući način, potrebno je da razumete smisao trenutnog odnosa, što nije moguće bez istraživanja načina kako Vi u njemu učestvujete, porodičnog polja i personalnog polja mlade odraske osobe.
Razumevanje polja i pozadine uticaće na vaš stav i vaša osećanja, pomoći vam da razumete svoje potrebe i očekivanja u vašem porodičnom polju i da se na nove načina pojavite na granici kontakta sa sinom.
Srdačno,
Nikola