Postovani, imam jedan problem. Moja devojka i ja smo u vezi vec dve ipo godine. Prva godina je bila savrsena, nismo se nijednom povadjali, prosto smo se cudili kako je moguce da covek nadje osobu sa kojom se tako lepo slaze. Zapravo mi se i sada lepo slagazemo, studiramo i prosle godine smo ziveli zajedno i bas smo lepo funcionisali. Ja nju pazim, volim, pomazem joj u kucnim poslovima da ne mora sve sama, sve bih dao za nju, poklanjam joj svu mogucu paznju i sve svoje slobodno vreme. Zaista imamo jedan poseban odnos. Svestan sam da nisam los covek, ali imam jedan probem. Posle godinu ipo dana od pocetka nase veze poceli smo da se svadjamo , i to svaki put zbog nesporasuma i sitnice. Ne umem da iskontrolisem bes. Eksplozivan sam. Kada joj nesto ne odgovara, ona ima provokacije koje mene izludjuju. Mene zapravo i sitnica iznervira i desava se da joj zavrnem ruku, stisnem joj vrat, jednom sam skocio na nju, stavio joj jastuk na glavu i udarao da ublazim bol, a ona je ujutru imala cvoruge po glavi. Pre neki dan sam joj prvi put rekao da je glupa, verovatno sa ciljem da je ponizim, iako sam svestan da je ona sve , samo nije glupa. A posle dva minuta mi bude jako zao, smirim se i srce me boli jer sam to uradio i rekao. Dok me nije ostavila pre nekoliko dana ja nisam uopste shvatao koliko je strasno to kako sam se ponasao. Da li je moguce da ja naucim da kontrolisem bes, prevazidjem to i da se vise nekada ne ponovi? Da li je to nasledjeno jer moj stric i deda su slicni meni? Jesam li ja nasilnik i da li ona treba da pobegne od mene?