Moj momak,ima 34 godine,ima jako posesivnu majku,koja prosto receno smatra da ni jedna zena nije dobra za njega,Svaku koja je bila s njim je oterala,vrseci pritisak na njega,preteci mu da ce skakati kroz prozor….ako je ne ostavi.Posle svake njene reci on se povuce i odustaje od svog zivota i svojih snova.Njegov strah od njenog misljenja je neopisiv i uvek uradi ono sto je ona zacrtala.Jednostavno ne znam kako da mu pomognem da prevazidje taj strah i usmeri energiju na svoj zivot.Cesto razgovaramo o tome ali kad god oseti nemoc on se povlaci.Cak se miri i sa tim da ostane sam celog zivota samo da nema sukob sa njom.Smatram da ima veliki problem,cak skripi nocu i zubima,sto je jedan od dokaza poremecaja licnosti,ali jednostavno ja ne znam kako da mu pomognem da resi sve to sto ga naprosto ubija.
Poštovana,
Naša je moć, kada su drugi ljudi u pitanju, iznenadjujuće mala. Ma koliko na to čudno zvučalo, vrlo je teško da promenimo drugo, bojim se reći i nemoguće. Ono što mi možemo uraditi u situacijama kao što je ova je da se potrudimo da ne izgubimo sebe u tim procesima.
Uvek je najbolje posmatrati kako smo mi u svemu što se dešava oko nas, jer na taj način neće praviti pogrešne korake ili forsirati nešto čemu još nije vreme. Zato razmislite šta je smisao pronalaženja partnera kao što je on i da li vi zapravo želite da budete sa osobom koja je [b]zavisna od svoje majke?
Nastojanje da mu pomognete može biti frustrirajuća za njega i to može biti velika zamka, on to mora sam, a vi možete samo biti tu pored da mu pokažete da ste uz njega dok je on u tim procesima. To nije vaša bitka. Pokušajte da shvatite da ćete moći da uradite jako malo i da je ipak najbolje da se okrnete sebi. Shvatite da je on ipak u procesu sa svojom majkom, osobom koja u ljudskim životima ostavlja najdublje tragove.
Svakako je jako teško biti sa partnerima koji su u takvim odnosima, u tome vas potpuno razumem. Budite spremni da vodite računa o sebi, jer takva situacija može biti vrlo stresirajuća.
Srdačno,
Ognjen
Nazalost,i sama sam prosla kroz isto,moj iskreni savet je da to prekines na vreme.Ja sam bila uporna,nisam odustajala,udala se,dobila dete i postalo je jos gore,tako da smo se na kraju razisli,a ja sam dobila samo jos veci problem.Umesto razuma,ja sam birala njega i nadrljala.Taj te nikad nece podrzati niti mu ima pomoci.Sada sama odgajam dete i nije mi nikakva uteha bilo sta i ko da mi kaze da je on bio problem a ne ja. Ni ja nisam verovala da je to istina a sve sam videla svojim ocima i osetila na sebi.Zato pamet u glavu,sve je bolje na vreme.