moja porodica je jako cudna. vec niz godina u njoj izbijaju velike svadje. sto je najgore od svega, oni uvek pronadju razlog za svadju. moj tata je pravio mnogo gresaka u zivotu, varao je mamu, potrosio veliku sumu novca, ali mama je nastavila da zivi sa njim. mnoga deca budu tuzna jer se njihovi roditelji razvode, ali ja bih bila srecna kada bi oni to uradili jer tih svadja vise ne bi bilo. oni imaju po 50 godina i uopste ne nameravaju da se razvode. te svadje mi ometaju ucenje i koliko god da se trudim da popravim atmosferu u porodici, ne uspeva mi. ono sto je glavna tema koju svakodnevno slusam je u vezi politike tj. da li ce biti rat ,gde cemo da zivimo, tata kaze da idemo kod njegovih u republiku srpsku, a mama kaze da ni tamo nije nista bolje nego ovde. i tako svakog dana. uvek raspravljaju oko istih stvari.
postoji jos dosta problema. a to je kako se oni odnose prema meni. imam 15 godina, a otkad sam ziva ne pamtim da su me pustili da odem negde, cak ni kod drugarice. ne dozvoljavaju mi cak ni da imam drustvene mreze jer oni previse brinu o meni. a kad bi recimo pronasla decka, ubili bi me. tata se prema meni ponasa kao prema detetu od 3 godine. on tako i prica sa mnom , jednom me je pitao da li hocu uspavanku za laku noc. i sto je najgore od svega, svaki dan pominje neke price o zeki i medi.
ima i jos gore od toga, da moram da mu se javim svaki put kada idem do kupatila ili na sprat. ja razumem da se oni previse brinu o meni i da mi stvrano sve zele dobro, ali nesto mi govori da to uopste nije dobro za mene. zbog toga ja sebe u buducnosti ne vidim srecnu i uspesnu, kao sto to ne vidim ni sada.
sandra