asked 11 years ago Poštovani, već godinu dana patim zbog prekida neobavezne veze koja je trajala svega 2 mjeseca. U biti, nije prekid problem, nego način na koji je ta osoba postupila. Prvih mjesec dana bilo je koliko toliko sve u redu. Znala sam tu i tamo imati osjećaj da nešto nije u redu, ali kako mi je to bila prva veza, ikada (imam 27 godina), pripisala sam to nekom strahu, strahu od nečeg novog. Taj dečko je tada imao 19 godina. Prvi puta sam pristala na takvu vrstu veze jer mi se on zaista jako sviđao. S njim sam čak izgubila i nevinost, ali ne na klasičan način, pokušavali jesmo, ali je mene jako boljelo pa smo odustali. Nakon toga mi je rekao da me voli, što mi je bilo čudno. Zamolila sam ga da mi ne govori neke stvari ako ih ne misli, ionako smo imali dogovor kakva je to vrsta veze, tako da mi nije morao to govoriti, ali je bio uporan u tome. Rekao je kako mu je samnom drugačije, kako sam mu ja drugačija od svih cura s kojima je bio. A opet me konstantno uspoređivao s bivšim curama, ali mu nikada nisam rekla da mi to smeta. S njim sam praktički sve prošla po prvi put, uključujući i oralni seks, koji mi se inače gadio i za koji sam rekla da ga nikada neću prakticirati. On je svaki dan na tome inzistirao, da ga oralno zadovoljim i znala sam se osjećati toliko poniženo i odvratno i to sam mu čak i rekla. No njegov odogovor je bio samo da nije on samnom zbog toga, nego jednostavno da ga palim i da on uživa u tome. No, on meni nikada nije uzvratio “uslugu”. Često me znao pitati šta mi smeta kod njega, imao promjene raspoloženja, znao me uvrijediti i povrijediti, rekao mi je da sam glupa, tupava, kako na nekim slikama izgledam ružno, da sam prije odvratno izgledala, da je sad bolje inače da ne bi bio samnom. Kad mi je znao dati neki savjet, mislila sam da je to dobronamjerno ali sada shvaćam da me samo htio promijeniti. Često je pričao u snu, jednom me čak udario i nogom. Kad smo prekidali, izvrijeđao me, iz čista mira, samo zato što sam mu poslala poruku da osjećam kako nešto nije u redu, rekao je da je to sve bila sprdnja, da kako sam mogla povjerovati u sve šta mi je rekao i kako je bio samnom iz dosade. Čak je upoznao i moje roditelje i često je bio kod mene i puno vremena smo provodili skupa,i pričali svaki dan satima na mobitel. Nakon svega toga sam čula kako me ogovara, ne znam zašto, sve sam mu dala, bila sam super prema njemu i pitala sam ga jednom čemu sve to, ali nisam dobila konkretan odgovor, kao, prekinuli smo jer se zaposlio,a opet mu to nije bilo to. Dala sam mu do znanja da je on taj koji je stalno sabotirao taj odnos, da sam ja htjela da se nešto promijeni, ali to uopće ne dopire do njega. Kad god me vidi vani s nekim dečkom, ima bolesno ljubomornu facu. I rekao mi je da bi mu smetalo da sam u vrijeme kad smo bili zajedno bila s nekim drugim. Znam da ne želi više nikada ništa samnom, rekao mi je to i da krenem dalje. Čak mi je i napisao kako nije htio ni mene ni sebe zavaravati da mu je stalo kad nije. A ja sam osjetila u nekoliko navrata neku nježnost i iskrenost. Prema svima je ok, samo samnom ne može biti u ok odnosima. O čemu je riječ? Kaže da imamo drugačije poglede na život, on je siromašan i često mi je to ponavljao. Ja sam iz dobrostojeće obitelji i iskreno, mislim da je zbog toga imao komplekse. Zašto me toliko mrzi (tvrdi da ne, ali se ponaša drugačije)? Jel to zbog seksa? Njega bi bilo, on je to znao, samo da je još malo pričekao. I on je bio tak koji je inzistirao na iskrenosti. Nije mi jasan, kao da ima više ličnosti u sebi, čak su i neki njegovi prijatelji rekli da je jako čudan i sklon kontradikciji. Zašto me toliko mrzi? :/ Hvala vam unaprijed.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago p.s. i samo da se nadovežem, osoba je inteligentno nadprosječna, prošla je kroz rszvod roditelja kada je imala 13 godina. Mjesecima me zbunjivao svojim ponašanjem, čula sam da je svašta pričao, on tvrdi da to nije istina, predstavljao me kao bivšu i mjesecima se raspitaivao jel ga spominjem i jel pitam šta za njega, da meni ne bi rekao da je to bilo samo u smislu jel pričam šta loše. kaže da mu nije bilo stalo a opet bi mu smetalo da sam bila s nekim drugim. vidi se da ima komplekse i ponekad ih skriva iza narcisoidnog ponašanja. Samo mi nije jasno zašto samnom ne može bit ok iako smo se dogovorili da će se to sve normalno prekinut i da ćemo ostat u ok odnosima ali eto, ispalo je skroz drugačije. Ne mogu ga skužit, s tolikom ljubavlju spominje obitelj i prijatelje, ali kad priča o vezama (imao je jednu pravu i ostale površne i neobavezne), vidi se da nema poštovanja prema tim curama i svakoj je našao neku manu. Kažu da on inače voli spuštat, da je to jednostavno on. Ne znam…. Možda ćete mi napisati da se radi o nezrelosti, ali smatram da je tu ipak nešta dublje.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Ne bi bilo sasvim etički korektno postavljati nekakve ad-hock dijagnoze za treću osobu, na osnovu vaše priče i na jednom javnom blogu.
Ono što ipak mogu učiniti to je pozvati vas da pokušate vratiti fokus na sebe. Mladić o kome govorite je takav kakav jeste i to je njegova stvar. Siguran sam da zaslužujete bolje.
S druge strane Vi ostajete u žalovanju za izgubljenom vezom koja je trajala samo dva meseca sa osobom koja vam po mnogo čemu ne odgovara. Ako sam dobro razumeo to vam je bila prva veza. Snažno ste se zaljubili u osobu koju niste dovoljno poznavali. Čini mi se da su to one sfere koje bi ste trebali bolje da istražite radi vaših budućih veza.
Evo nekih pitanja o kojima bi ste mogli razmišljati. Kako je došlo do toga da u prvu emotivnu vezu uđete tek sa dvadeset sedam godina? Da li je to u vezi sa činjenicom da ste se vezali tako brzo i tako snažno? Kako izgledaju druga područja vaše emotivne veznasti, recimo u porodici i da li vam je obrazac dugog bola za izgubljenim osobama još od nekud poznat?
Pretrpeli ste gubitak i bili ste ranjeni. Svakako je u redu da date sebi vremena da se oporavite. Međutim šta je to što čini da idalje ostajete verni svojim osćeanjima i svom bolu?
Prema vašem pisanju u vama ima mnogo kvalitetnih potencijala za emotivnu vezu. Uviđavni ste, strpljivi, lojalni. Ono što je možda malo slbije razvijeno to je sposobnost da postavite granice, nezavisnost, samopoštovanje, sposobnost da se naljutite kada treba i sposobnost stvaljanja sebe u centar svog interesovanja.
Sigurno postoji neko ko vas mnogo više zavređuje i ko bi vašu naklonost umeo da prepozna i da ceni. Možda vam ovo iskustvo može pomoći da i sami više cenite sebe i ono što imate da ponudite. Možda vam može pomoći da sledeći put budete oprezniji i sporiji na vezivanju i u izboru partnera.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovani, puno vam hvala na odgovoru. Htjela sam vam odgovoriti na pitanje. Imam krasnu obitelj, slažemo se jako lijepo i jako sam vezana uz mamu. Tatu sam nažalost izgubila prije 4 mjeseca. Bio je divan čovjek. Što se tiče veza, ova osoba me jednostavno najviše privukla od svih do sada, nikada nisam osjetila takvu kemiju s nekim. Ali ono što me najviše boli je činjenica da je netko znao intimne stvari o meni i radio me budalom. Nije ni on meni odgovarao u svemu, da se razumijemo, ali moji osjećaji prema njemu su bili iskreni i snažni. Zato sam toliko tužna, i zato jer mi je sa svojim ponašanjem mjesecima produljivao agoniju. Ja sam jako emotivna, i previše i voljela bi da to kod sebe promijenim. A imam osjećaj da je teško, gotovo nemoguće. Osjećam se izigrano, iskorišteno, tužno, ne znam. Stalno razmišljam o tome hoće li se tako ponašati prema nekoj drugoj curi, iako to nije moja stvar, iako ja nemam veze s njim i njegovim životom. Samo sam htjela da me poštuje i da bude iskren. A da smo prebrzo uletili u sve to, to je istina i to je nekoliko ljudi reklo, što mojih, što njegovih prijatelja. Još jednom, puno vam hvala 🙂