Poštovana/i,

Nisam siguran na koju vrstu mazohizma mislite, pošto se mazohizam može manifestovati na mnogo različitih načina i pošto značanje ove reči za vas može značiti nešto drugo nego za mene.

Iz psihoterapijskog iskustva znam da ljudi sa mazohističkim porivima u seksulanosti često imaju teškoća da na neki način prevaziđu ili prihvate ovaj aspekt sebe.

Mislim da življenje sa ovakvom vrstom poriva i prihvatanje sebe u svetlu istog u velikoj meri zavisi od osećaja realizovanosti na raznim drugim životnim planovima. Odgovor na vaše pitanje je da takva osoba treba da razvija sve druge veštine i nastoji da se ostvari kroz prijateljstva, profesiju, umetnost, sport (ne mislim na profesionalno bavljenje umetnošću i sportom, već, kako se kaže za svoju dušu), hobije. Doživljaja relativnog zadovoljenja i realizovanosti na raznim životnim planovima jača našu ličnost i podržava nas da prihvatimo i neke aspekte nas samih, koje bismo radije uklonili.

Znam osobe koje vode relativno kvalitetne i ispunjene živote bez obzira na svoje mazohističke porive, koji se manifestuju kroz njihovu seksualnost. Koliko ćemo se baviti ovim aspektom svog selfa stvar je na kraju lične odluke. Najzad, verujem da se kroz bavljenje ovim aspektom svog selfa kroz psihoterapiju može veoma mnogo dobiti.

Najzad rad na ovakvoj vrsti integracije podrzumeva da se ta osoba sretne sa pitanjima zašto i kako je sama sebi ne prihvatljiva sa svojim mazohističkim porivima i koji je dublji smisao ovakvog iskustva.

S poštovanjem,
Nikola

Mislio sam na seksualni mazohizam,a sto se tice razvoja drugih stvari i tu dolazi do problema jer kada se razviju neke druge sposobnosti i covek sam pocne da razmislja kako je sebe poboljsao i ima dosta kvaliteta i onda shvati kako mu je taj problem se ponovo dominantno vratio posle 7 dana jer ako se ne razmislja o njemu pocinje da se javlja u snu kao misli tokom dana ili pred spavanje i dodje do razocarenja kod coveka i principa sto si vise poleteo tj mislio da si bolji nize padas kada shvatis sa kakvim se poremecajem nosis

Poštovani,

Ima ljudi koji ovu vrstu poriva sasvim uspešno drže pod kontrolom i ne doživljavaju kao problem. Potreba za potčinjavanjem i dominacijom sastavni je i prirodni deo seksualne igre i mnogi danas uživaju u tome ne doživljavajući to kao neku naročitu poremećenost. Neki ovu vrstu poriva ispunjavaju samo u mašti.

Neku vrstu mentalnih teškoća i simptoma svako od nas ima i one su sastavni deo našeg rasta i razvoja. Pokazalo se da što je osoba više autentično realizovana, to je fleksibilnija, manje rigidna, otvornija prema svojim i tuđim teškoćama, sklonije prihvatanju sebe i drugih. Baveći se sobom, otkrivamo da su naši simptomi zapravo naši načini da preživimo.

Akcenat našeg rada na sebi, dakle uvek može da bude jedan drugi tip mazohizma, neseksualni (koji može i ne mora biti u vezi sa seksualnim mazohizmom), a to je rigidnost u odnosu prema sebi i teškoća u relativnom prihtavanju sebe i ljubavi prema sebi, odnosno eventualna nesvesna poteba da sebe kažnjavamo osudom, osećajem krivice, uskraćivanjem ljubavi i podrške. Svi se mi na svoje načine nosimo sa tim. Zato predlažemo promenu paradigme. Uvežbavamo se da na svoje probleme i teškoće ne gledamo kao na poremećaje, već kao na sastavni deo našeg rasta, kao na jezik duše, kao na tragove pomoću kojih možemo stići do upoznavanja i razumevanje sebe i svog unutrašnjeg sveta, kao na poziv da se učimo ljubavi prema sebi i drugima. A od ljubavi, kao što je poznato, do danas nije pronađen bolji lek.

S poštovanjem,
Nikola

Da li onda i samo upraznjavanje mazohistickih seksualnih radnji treba smatrati normalnim i sastavim delom sebe i neku stalnu borbu misljenja u kojem sa jedne strane se seksualno uzbudjenje postize kada te neko ponizava a sa druge strane ljutnja zbog takvog cina prema toj osobi kako pomiriti te stvari koje su suprotne da se ljutis na drugog dok te ponizava i muci a sa druge strane se seksualno uzbudjujes i i smatras da si tako delom i zasluzio.Onda nastane haos u glavi.

Poštovani,

Nemam odgovor na vaše pitanje.

U osnovi, mazohizam je ljutnja okreuta prema sebi i potreba da se jedinstvo sa dugom osobom očuva na svoju štetu i koroz samoponištavanje. Kao takav on može biti važna psihoterijka tema, uopšte važna tema samospoznaje i rada na sebi.

Naša psiha je složena i mi u sebi imamo protivrečne težnje. Deo naše ljutnje može biti okrenut ka sebi, a deo ka drugima. Da bi smo preživeli i ostali lojalni jedinstvu sa značajnim drugim osobama, mi naučimo da ljutnju koju okrećemo prema sebi proizvedemo u seksualno uzbuđenje. Izgleda da nas i priroda u tome podržava jer mi imamo prirdone mehanizma kojima ljutnju kontrolišemo tako što je okrećemo prema sebi i ovaj pokret nije uvek štetan, ponekad nam i pomaže. Osim toga seks jeste jedna vrsta, za nas obično prihvatljive agresije, potrebe da drugu osobu podčinimo i/ili da budemo podčinjeni, da primimo agresiju druge osobe. Seks je sigurno i mnogo više od toga i sigurno nije samo to. Ipak mnogi danas smatraju da je SM, u kolko ne ide u krajnost i u koliko nije isključivi izvor seksualnog uzbuđenja, deo nromalne i prihvatvljive seksualne igre.

Neki mogu da prihavte da je SM deo njihove seksualne igre ponekad i da uživaju u tome, nekad samo u jednoj, a nekad u obe uloge, i od toge ne prave neko veliko pitanje.

Drugi pak rade na prevazližanjeu svog mazohizma ili čak na prevazilaženju svog otpora ovakvoj svojoj preferenciji korz psihoterapiju. Rad na tom otporu zapravo je rad na subijektivnom doživaju ugroženosti, rad na ispoljavanju energije i pozitivne agresije (asertivnosti) koja vodi samorealzaciji. Imao sam klijenta kome je kroz psihoterapiju mazohistička preferencija u seksu prestala biti bitna, pa je prestao da nastoji da je realizuje, ijako je idalje ponekad imao mazohističke fantazije.

Ako Vi osećate da ne možete da se izmirite sa svojim mazohizmom a ni da ga prevaziđete, onda je to velika i važna tema za vaš lični rast i razvoj i savetujem vam da odete na dobru psihoterapiju i radite na svojim unutrašnjim konfliktima.

S poštovanjem
Nikola