Postovani,

Uskoro punim 18 godina,pa moj problem je sledeci.Nemam nijednog prijatelja sa kojim bih mogla izaci da prosetam ,da popijem pice,da sednem u neki restoran,lokal,da se ispricam sa nekim,da se salim sa nekim,da budem ono sto jesam.Ja nikada nisam osetila da je neko prema meni pravi prijatelj,imala sam razne nazovimo ih drugarice,ali evo sada kad uskoro punim 18 nemam bas nijednu.Osecam se vrlo usamljeno.Ja nigde ne izlazim,ne osecam se zivom pravo da vam kazem,svaki dan mi je isti,gledajuci tv i gledajuci u kompjuter,prateci druge ljude po instagramu,fejsu i ostalim drustvenim mrezama,na sta mi se zivot sveo.Meni je zivot i mogla bih ga nazvati tako ‘mnogo dosadma stvar’ .Verovatno cete reci upisi se na neku aktivnost i slicno,trenutno nemam novca za to ,tako da mi je to uskraceno.Pokusavam i da citam knjige da me to zainteresuje,ali nista dzabe.Moje negativne misli su me tako preokupirale.S obzirom da imam kucu koja je nekako sva mracna i na ovo naselje u kojem zivim msm to je blizu centra grada,ali u tom naselju je bas mirno,ja zelim da cujem zvuk auta,motora,vrisak dece ,smeh…a ja to nista ne cujem,ovde se ne cuje ama bas nista,jedino ako bi se moj otac svadjao tada se on odlicno cuje.Ja dam oduvek tako nekako depresivna ,negativna moj otac secam se od kad sam mala bila oduvek se svadjao sa majkom govorio joj svakakve uvrede i nekako kao da je to sve uticalo na mene ,skupljalo se godinama i sada kada trebam da budem najpozitivnija da gradim svoju licnost ,ja sam ravna nuli,pala u depresiji ,imam i sestru,ali iskreno kao da je nemam,nikada sa njom ne mogu da izadjem da se provedem,da bih zaboravila na negativnr misli,nikada ne mogu da se sa njom osecam opusteno,jer je mnogo umisljena i pravi se pametna,zrela iako ima samo 16 godina,mnogo me nervira to njeno ponasanje.Ja sam drugacija od nje,ozbiljnija dok se ona ponasa kao klinka i nezrelo i ima jednu drugaricu koja se isto tako ponasa kao ona,izlazi sa njom i jos ponekim drustvom dok ja sedim u kuci i gledam u zidove analiziram ih to radim.Kud sama da idem? Sta da radim ? Ali bas se osecam usamljeno,gledam moje vrsnjakinje kako se provode uzivajy,pa se uporedjujem sa njima,kakav je to njihov zivot,zar su zasluzile one da imaju toliko prijatelja,garderobu za svaku vecer razlicito,zar su zasluzile one da imaju najbolje sestre,ljude razne oko njih,momke,sminku,pa se pitam sta sam ja to Bogu zgresila da ja nemam nista od toga?? kakva sam ja to osoba pa nemam nijednog prijatelja?Vidim one dugo izlaze sa svojim momcima po 2 godine sa njima,pa kada mi neko prica ‘to je bilo kada sam imala 17 godina kada sam ga upoznala on je mene jurio ‘itd itd …pa se pitam kada vise???KADAAA??? Analiziram duboko u sebo svoje vrline i mane,znam da sam dobra,znam da imam veliku dusu ,mnogo osetljica zasto mi bog ne vrati to? Zar dobri ljudi moraju uvek da pate? Zasto je to tako ?