asked 9 years ago Postovani prosle nedelje sam se posvadjala s deckom i on je rekao kako ne mozemo da budemo vise zajedno a posle izlaska u grad se vratio u stanu u kome zivimo i ujutru smo otputovali na planinu kao sto smo vec dogovorili. Medjutim on je na planini bio sav rezervisan jedva da smo pricali o necemu ozbiljnon samo smo konentarisali cak me nije nijednom sam poljubio. Kad sam ga pitala sta se desava on mi je rekao da se navikavam na takvo njegovo stanje. Ja sam pokusala da pricam s njim a onda mi je on rekao da njega ne zanima kako se ja osecam da on time ne kaznjava mene nego stitu sebe. Da ce od sad svako da radi sta hoce i da ce vreme da pokaze da li cemo da budemo zajedno. Isto tako i danas samo prica o tome kako ga je ta svadja povredila kako je to bila kap koja je prelila casu a onda kaze da ce vreme da pokaze sta i kako. Onda pominje da je on sad u fazi razmisljanja da ne zna sta ce sa sobom da ne veruje vise u nas. Meni nista nije jasno ako se vec tako oseca sta ja da radim ja zimaista hocu da se pomirimo i spremna sam sve da uradim da se borim za nas i to sam mu i rekla a on kaze kako ne zna sta ce kako ja treba da trazim drugog decka a onda pominje da ga pustim da se malo izduva pa ce valjda sve da bude ok. Sta da radim kako da shvatim to da on tako prica a i dalje zivimo zajedno dopisujemo se imamo odnose? Pomozite
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Svako od nas je veoma složen a odnos dvoje ljudi je još složeniji. Stoga je ne mogu znati šta ste tačno događa u vašem odnosu i vašoj dinamici bez terpijskog istraživanja. Ipak imam neko naslućivanje koje će izneti u nadi da će vam biti od pomoći.
U imnimnim vezama smo jako blizi, sve se deli, mnogo toga se podrzumeva, teško nam je da razlučimo nas samo od matera, čta je čije, ko je ko. Emocije, očekivanja, misli stavovi sve to bude nerazmrsivo isprepetano a rezultat je da se ne kraju ne razumemo. Stoga je za život i zadvolje veze potrebno je približavanje i odmicanje. Odmicanje nam pomaže da ponovo osetimo sebe, da sačekamo da nam se ponovo javi šta želimo, da se ponovo probudi potreba da se približimo. Kada se približimo i uživamo u povezanisti potrebno nam je da se ponovo odmaknemo ako bi se ponovo reintergisali. Ovo približavanje i odmicanje omogućava vezi da diše, a nama da se, prosto rečeno odmorimo od partnera, da se užeelimo ali i mnogo više od toga, da jasnije osetimo sebe. Ako ovog prostora za odmicanje nema dovoljno, što je u vezama čest slučaj, mođse se desiti da veza nema protora da diše i da se uguši.
Vaš partner izgleda trenutno ne zna šta želi i šta oseća. Da bi to saznao mora ponovo da oseti sebe. Da bi osetio sebe mora da se odmakne od vas i to je verovatno ono što on radi. Vaša osećanja mora da ostavi vama da bi se u njemu javila njgova i da bi ih on prepoznao. Vi mu u tome ne možete pomoći ni na koji aktivan način. Nevolja u ovim procesima je što se mi uplašimo da će mo izgubiti odnos i onda insistiramo da nešto učinimo i time ne dozvolimo patreu da se osmakne i reši sa sobom gde je i šta želi. Pomoćićete mu dakle, čini mi se, tako što će te ga pomalo staviti na miru, tako što će te i Vi pokušati da se okrenete sebi, dakle tako što će te mu pomoći na napravi slobodan protor da bi se u njemu preirpitao i konsolidovao. To može biti veoma teško za vas ali ljubav i borba za nju ponekad traži baš ono najteže, a to je da se odmičemo i bavimo sobom umeto da budemo okrenuti ka drugome.
S poštovanjem, Nikola