asked 9 years ago
Evo ovako.U pitanju nije moj problem.Nego problem moje sestre. Ja imam 16 godina a ona 13. Velika je razlika između nas i uvek se svađamo.Ali meni ne smeta…Msm ona se svađa sama sa sobom, a ja ignore.
E sad.Uvek kada se posvađamo, roditelji počnu da se deru na nas.Ja znam kako da ih ignore, i na sve im kažem da su upravu.Dok ona ne može da ućuti,samo bi da se svađa.Ja pokušavam da joj pomognem, ali ona ne sluša…
Pre neki dan sam sređivala sobu ( zajedno smo u sobi) i našla njen dnevnik.Znam da je loše, ali sam ga otvorila… Unutra sam našla kako mi nju ne podržavamo, ignorišemo njene snove i gazimo ih.Ja stalno pokušavam da joj pomognem,ali ne ide. Roditelji je stalno ucenjuju za ocene,nije 5.00 ali brt dobar je đak.Bitno da je odlična. Ona uči po ceo dan, ali ti nastavnici koji je ,, ne vole,, joj daju 4 sve jedno kako odgovara ili uradi testove. Ja sam oduvek bila 5.00 ali se nikad nisam hvalila time.Dok je roditelji stalno porede samnom, što ja ne volim. Kao da je pala u depresiju zbog toga.Po ceo dan je na telefonu, laptopu.Ne druži se.Izlazi iz sobe samo kad treba da jede ili da ide do WC-a. Ne znam šta da radim sa njom.Pokušala sam i da pricam sa roditeljima, da promene ponasanje prema njoj.Ali sam se i ja uvalila u problem zbog toga. Sada, pošto je bila iznervirala, posvađala sa ocem, ne sme kod kuma.To ju je jako pogodilo.Ali ja ne mogu ništa uraditi…Pomažem joj oko škole koliko mogu, a ona i dalje misli da je mrzim
Molim vas recite mi sta trebam raditi… Ne mogu živeti u savesti da sestra misli da je mrzi :((
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Ne znam dali ce ovo da ti pomogne ali ja mislim da je to zbog puberteta:
Česte promjene raspoloženja, tvrdoglavost, otpor prema svakom autoritetu, kritičnost i stalna borba za samostalnost mogu biti naporni, pogotovo za roditelje, ali i za učitelje. Izuzetno je važno da roditelji i učitelji prihvate prirodne promjene koje nastupaju u odnosima s djecom tijekom puberteta i adolescencije kako bi se emocionalno i socijalno sazrijevanje uspješno dovršilo. Svaki adolescent želi biti prihvaćen, ne samo od vršnjaka već i od obitelji, mora imati osjećaj sigurnosti koji proizlazi iz podrške i snažne veze s obitelji. Stalna kritika i nerazumijevanje roditelja i učitelja u adolescenta će dovesti do pobune, kojom će se udaljiti od obitelji, bilo povlačenjem u sebe ili priklanjanjem vršnjačkoj skupini, u tom slučaju često rizičnoj. Adolescentu je potreban i osjećaj uspjeha, priznanje za trud koji ulaže, iako taj trud možda i ne doseže očekivanja okoline.
Na prvi pogled bi ja rekla da je to taj pubertet… Pozdrav za tebe.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Zdravo!
Držim da je vać sama tvoja zainteresovanost za nju i to kako se ona oseća u svom životu važan momenat i pokazatelj da je voliš. Sada je pitanje kako da joj to polako stavljao do znanja na razne direktne i indirektne načine a da pri tome ne pokušavaš da je pormeniš ili da joj pomogneš tamo gde ona to od tebe ne traži i na načine koje ona ne želi.
To što joj pomažeš u učenju je već velika stvar. Ako umeš da budeš strpljiva i ako ste zadovoljne posle takve razmene, onda joj samo još skreni pažnju na to da te to čini srećnom da možeš da joj pomogneš… Pošto shvataš kakvi su roditelji prema njoj i ako si tu da staneš na njenu stranu, možeš joj ni reći da misliš da je stavno glupo kako se ponašaju i kako vas porede jer si sigurna u njene kvalitete… Možeš nastojati da je pokriješ kod roditelja kada možeš (uostalom vas dve možete imati svoje male tajne) ili možeš samo da je sasušaš, bez pokušaja da je ubediš da se oseća drugačije i to su sve opat velike stvari. Nekad ćeš moći a nekad ne, i to je takođe uredu.
Osloni se na male stvari. Nekad je dragocen način komunikacije jedan običan zagrljaj u pravom trenutku ili mala pažnja, limunada ili čaj, topla čonolada, ili mala usluga, poklon koji sestra baš želi… Biće joj potrebo vreme da počne da primećuje sve to, a ti joj možeš i direktno reći da se trudiš jer, kolko god da se svađate, ti je u stvari voliš. Možda će ona to negirati, ali kasnije, kada se odljuti razmišljaće o tome. Naoružej se strpljenjem i budi svesna da su tvpoje moći tu vrlo ograničene.
Želim ti puno sreće!
Nikola