asked 10 years ago
Poštovani, moj sin ima 15 god. Odličan je učenik. Prošle godine su počeli problemi u njegovom ponašanju. Imao je druga sa kojim je počeo da puši, čak i travu. Kad smo saznali razgovarali smo sa njim i to je prestalo. Međutim sa početkom školske godine ponovo je počeo da puši, ne stalno ali sam ga par puta uhvatila i priznao je. Uporno mu pokušavamo objasniti da je to loše ali čini mi se da to ne dopira do njega. Najveći problem je to što sad bježi iz škole. Još uvijek je odličan učenik, bavi se sportom. Na pitanje zašto bježi kaže da ne zna, da mu se nije išlo u školu, da mu je bilo mrsko taj dan da uči… Hvatamo ga u lažima, on prizna, kaže da zna gdje je pogrešio ali se sve opet ponavlja ali u drugim situacijama. Jednom laže za cigare, drugi put za trening, treći za nešto treće. Stalno nešto obećava ali i ne ispunjava u potpunosti. Kako mu pomoći?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Adolescenija je period odvanja, period u kome ličnost teži da postane psihološki nezavisna, pres vega od rodtelja i od pravilima jasno strukturiranog sveta detinjstva. Da bi imali snage da isrtaju u odvajanju adolescentima je potrebno da naglase osećaj svoga ja, a to najlakše čine tako što neim svojim postupicima i ponašanjima kau “ne”. Ovo “ne” se nekad odnosi na pravila, nekad na rostelje, nekad na sistem vrednosti, a nekad je u funkciji združivanja sa drugim adolescentima, jer biti zajedno u prekršaju daje tako neodoljiv ukus odraslosti i nezavisnosti.
Ovakvih prekršaja, dakle, biće idalje, šta god Vi činili i treba da ih ima jer oni imaju važnu psihološku funkciju. Na vama nije da ih iskorenite već da ih držite u razumenim okvirima. Ovo može biti izazovan zadatak, ali ne nužno. U njemu su dve stvari važne. Prva je negovanje odnosa, a odnos se neguje zajedničim trenutcima koji prijaju i radom na sebi. Druga stvar su razume, pažljivo odabrane i sračunate sankcije za odrđena ponašanja oko kojih ste zauzeli stav.
Negovanje kvalitenog odnose od nas traži da ratemo i razvijamo se, i izazovno je u svim našim nastojanjima da se razmenimo, bez obzira da li su u pitanju naši rodtelji, partneri, prijagelji ili deca. Važno je da autentično doživljavamo šta sve naš adolescent čini i kako se sve trudi, te da sa njim delimo svo osećaj radosti i zahvalnosti, ali i da znamo da ga ostavimo na miru jer to je u ovim godinama jako važno.
Sankcije su važne jer adolecentu simluraju relnost života i teraju ga da kavkuliše o tome da li mu se isplati da pravi prekršaje i kolko često, odnosno da u svemu ipak nastoji da održi neku meru. Da bi kazna bila učinkovita nesme biti ni previše blaga ni previše stoga, mora biti jasno zašto je uvedena, kada će prestai i/ili šta je potrebno uraditi da bi prestala (kako se otkupiti). Potrebno je da u njoj budemo relativno istrajni. Adolescentova gunđanja i protest ne treba doživljavati kao problem.
U ovom periodu odrastanja naše dece važne teme za naš rad na sebi su naša posesivnost, vera malodušnost (strah), jasnoća granica, nezavisnost.
Preporučujem vam da pročitate naš tekst o psihoteriji za adolescente: http://www.psiho.slavisa.us/kontakt-i-ponuda/psihoterija-za-decu-i-adolescente/242-psihoterapijski-rad-sa-adolescenitma.html
S poštovanjem, Nikola