asked 10 years ago Molim za pomoć.Nekada,ne svakodnevno,povučem se u sebe i postanem nedostupan za okolinu.Nedostupan u smislu da se prosto izgubim,zagledam u određenu tačku,teško odgovaram na postavljena pitanja tj.ne komuniciram.Ćutim.
Nemam priliku da razgovaram sa psihijatrom ili nekim ko je stručan po tom pitanju jer živim u maloj sredini.Imam utisak da se gubim u svom svetu koji je udaljen od realnosti.Ne znam kako da se oslobodim toga,jednostavno,to me polako ubija.Ne umem da prepoznam da li sam zapravo depresivan,jer moram da napomenem i da već duže vreme razmišljam o svojoj smrti kao o rešenju.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo!
Mislim da svi ponekad imamo potrebu da se povučemo u sebe, kao kornječa, da se iskuljučimo iz svega i da odmorimo dušu. Neki to mogu lakše a neki teže. Ako se ti u tome ne osećaš loše i ako je to nešto što ti zapravo možda čak i prija, ako, kao što kažeš to nije svakodnevna pojava, ja od toge ne bi pravio neki naročit problem.
Da bi ti rekao bilo šta više, morao bi mnogo više da znam o tebi, tvom trenutnom stanju i tvom životu. Setio sam se ko si i sećam se naše komunikacije ali prošlo je dosta vremena i ovde na blogu ne mogu da iznosim ono što znam o tebi. Više bi voleo da se čujemo telefonom ili skajpom i da popričamo o svemu, nego da se dopisujemo. Ovako ne mogu da ti postvim pitanja koja su mi potrebna da bi ti dao odgovorne odgovore.
Želim da iskoritim ovu priliku da uputim izvinjenje svima onima kojima nisam odgovorio na privatne mejlove kojima od mene traže savet. Dobijam mnogo takvih majlova i jednostavno nemam vremena da im se posvetim. Uglavnom odgovaram samo na konkretna pitanja u vezi psihoterapijskih seansi.
Srdačan pozdrav, Nikola