asked 7 years ago Postovani, imam jedno pitanje za vas.
Ovako, moj problem je sto sam ja umislio da sam gresan zbog neke stvari koje smo radili kao malo, sto uopste nije nista strasno, i mislio sam da cu uvek toga da se prisetim i da cu to bas da se prisetin kad mi bude lepo ili na takmicenju ili bilo kad i gde posto treniram i bio sam bas tuzan zbog toga, nakon toga mi je na pamet pala bivsa devojka sa kojom sam se jako ruzno rastao, i mislio sam da cu uvek da se secam kad mi bude lepo i kad sam na takmicenju ili bilo kad i da cu da upropastim raspolozenje jer necu da mi ona dolazi u mislima zbog roga sto smo se ruzno rastali, inace to je bilo pre 10 meseci, ali ova dva problema sam resio tako sto sam sebi objasnio da to nije strasno i da me boli briga za bisvu, e sad u mislima mi je doslo nesto sto nikako ne mogu da resim. Sa roditeljima smo pricali nesto za baku koja je umrla pre 8 dodina i sad zbog ova dva slucaja koja sam imao meni je ovo sa bakom odma palo na pamet i u sebi sam pomislio jao ja cu uvek kad mi bude lepo i kad budem na takmicenju ili kad se sa drustvom negde provodim ili bilo kad, da se setim kako ja vise nemam baku i da cu zbog toga da budem jako tuzan i nesrecan i to me sad tisti, i mislim da cu to uvek da se setim, ali ja do sada nisam imao taj problem jer je ona umrla pre 8 dog i ja sam tad tugovso nedelju dana i to me je proslo i do sada mi uopste to nije padalo na pamet, i kada bi pricali nesto za baku to tu ostane jer je odavno bilo, i zasto mi je sad to palo na pamet da cu ja uvek da se setim i da ce nesto uvek da me asocira na to, npr uvek kad prodjem pored njebe sobe ja cu da se setim to, ili tako nesto, i ja sam ocajan zbog toga sto ja mislim da cu uvek da pomiskim na to i da cu da budem tuzan i nesrecan, i nisam isao na trening jer mislim da ako se to setim na treningu da cu uvek kad idem na trening da se setim toga i uzasno ce mi biti, nikako ne mogu da se opustim sve mi je to u mislma kako cu ja uvek toga da se setim, ali ja znan da je to nirmalno i je bilo odavno, a baka je zivela 88 godina, i to je super ali eto zasto da mi to dolazi u mislima sad posle 8 godina i zasto da mislm da cu uvek da se setim na to. Moje pitanje je zasto mi se to desava i koji je to moj problem opsesivne misli, emocionalni poremecaj, ili nesto trece Ukratko moj probkem je sto ja mislim da cu uvek da pomiskm na to, npr da ce mi u mislima biti kao hej ti si gresan ili hej bio sa sa onom ( ona bivsa ) ili hej ti nemas vise baku, i ova dva sam tesio ali ovo za baku ne mogu, propustio sam nekoliko treninga, inace ja sam srecan i zadovoljan u zivotu, i imam motivaciju ali me ovo sad tisti i sputava i stalno mi je u milsima kako nisam vise srecan, i kako cu ovo uvek da pomislim i tuzan sam zbog toga sto sam tuzan, i jako mi je tesko. Ja kad sam sa drustvom bude mi lakse jer se zezamo i pricamo i tada mi je to i mislima ali manje, ali kad dodjem kuci mi je teze, i na treningu mi je bilo tesko i vise volim kad sam sa drustvom. Ako bi ste mogli da mi kazete koji je to problem, i zasto u glavi smisljam nesto sto ce me asocirati na to, npr. kad vidim kom ja cu da se setim toga, ili kad se setim nekog od svog drugara ja cu da se setim za svoj problem i tako za mnoge stvari pravim asocijaciju, isto tako se setim neke odobe koja me nervira i isto takav postupsk obsvljam, i opet trazim asocijacije da me nesto asocira, i po ceo dan mi je ta osoba u glavi, ili neki dogadjaj koji mi ne prija, i opet sve mislim da cu uvek da se secam te osobe i te dogadjajei neki savet ili vase misljenje.Hvala unapred
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Dva su mi se procesa pojavila čitajući tvoj post. Jedan se tiče bivanja i prihvatanja gubitka, a drugi prekidanja sadašnjeg trenutka nekom tebi poznatom (ili nepoznatom) shemom. Nisam siguran da li su i kako ovi provesi povezani. Šta ti misliš o tome?
Gubitak je bolno iskustvo za našu dušu. Ono što čini gubitak, čak možemo osetiti i telesno, grčenjem, gušenjem, tremorom, znojenjem i zaista stvarnim bolom. Teško je izgubiti, ali isto tako i normalno. Zaista je dirljivo kako ti se baka javlja u trenucima kada ti je lepo, mogu da vidim da ti mnogo znači i da te je njena smrt pogodila. Da li je to istina? Ponekad kada je gubitak dovoljno jak, a mi dovoljno slabi za suočavanje, potiremo i guramo to iskustvo duboko i daleko od naše svesnosti, kako mu se ne bi vraćali. Ali duša tada biva gladna za integracijom realnosti, žedna autentičnosti – tuge, bola, gneva, ljutnje, svega onoga što normalno dolazi kada nešto izgubimo. Razmisli da li ti se razmišljanja o tebi ipak bitnim osobama kao što su ti baka i bivša devojka, vraćaju jer im nisi posvetio dovoljno pažnje? Jer možda nisi dovoljno bio sa njima. Možda je sada potrebno da pustiš da te ti osećaji preplave, da budeš sa njima – umoran, tužan, setan, na kraju verujem doći će i jedna vrsta sreće, kada osetiš da prihvataš ta za tebe ipak vredna iskustva.
Sa druge strane razmisli malo o svojoj šemi prekidanja kontakta sa sadašnjim trenutkom. Više puta si spomenuo da ti se misli javljaju kada ti je lepo. Zašto misliš da je tako? Da li često prekidaš sebe u nečemu gde uživaš? Možda ti je ovaj oblik ponašanja poznat od ranije u iskustvu ili u iskustvu nekoga ko je tebi blizak. Šta se dešava kada osetiš da ti je lepo? Kada ti se jave misli? Čega se onda bojiš? Razmišljaj o svojim osećanjma, iskustvima koja doživljavaš i koristi ih u svakodnevnom motrenju sebe, kako bi i bolje upoznao sebe, to će ti više koristiti od bilo kakve “dijagnoze”.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Nisam imao iskustva od ranije, mislim secao sam se ja svega toga ali to tu ostane, nikad nisam pravio asocijacije u glavi i nikad nisam razmisljao o tome da bi mogu toga uvek da se setim. Meni kad se nesto ne svidi ja pokusam da zaboravim ali ja ne mogu i tada se razvije taj problem, i ja mislim da nikad necu da zaboravim to sto mi se nije svidelo, tako npr, neke osobe koje me nerviraju i se nekad setim na nji i opet pocnem taj proces, opet mislim da ih necu zaboraviti i tako mi ostanu u mislima po nedelju dana, i mene prodje sve to ali se opet nekako setim na njih, samo sto manje obracam pazu i nisam toliko uznemiren, ne znam iz cega se razvio ovaj probem, mozda iz toga sto sumnjam da imam okp jer cesto mi brojevi znace nesto, datui, odredjeni dani, uvek moram da ustanem na desnoj nozi, uvek kad imam vazan dan nosim odredjenu garderobu, izbegavam meke situacije, dosta planiram buducnost,nekad tesko da uradim nesto a da nisam proverio koji je dan i datum,imam neke rituale, i tako, i kako ja da zaboravim sve ovo sto mi pada na pamet?