asked 7 years ago Zdravo,
Izvinite,ali ja bih vas pitala za jedno pitanje.Ovako..Imam 18 godina ,nisam imala decka ,jer ne izlazim nesto ,a i kad izadjem nekako nikako da se upoznam sa nekim..A mnogo mi fali ljubav,ali sta cu moram biti srpljiva i cekati pravog .Pa pitala bih ,da li je normalno da neko sa 18 godina nema decka i da li sutra kasa nadjem nekog ko mi se dopadne da li da mu priznam da nikada nisam imala momka,da li ce me smatrati kao nekom nesposobnom da ne znam nista kako to ide u vezi sve? da li ce ga odbiti to?Inace udvarali su mi se dosta njih ,ali ne dopada mi se nijedan niti likom niti ponasanjem.Pomozite mi molim vas .:( <3
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Pozivam te pre svega da razmisliš o svojoj fantaziji o “pravom”. Ovo je nešto što se javlja jako često kod devojaka tvojih godina (ali i kod mladjih i starijih), u tome nema ništa loše, ali ume da postane prilično ograničavajuće u nekim trenucima. Naime, čekajući “pravu” osobu, ti odbijaš sve prave osobe. Zvuči paradoksalno i zbunjujuće, zar ne?
Ali pokušaj da razumeš. Ljubav i onaj “pravi” koji će ostati pored tebe čitav život, ne nalaze se jednostavno tako, na prvi pogled. To mora biti dug proces upoznavanja kroz vezu; sreće, tuge, besa, uspeha, neuspeha, ljubavi, mržnje. Tek tada možemo za nekoga reći da je “pravi” (a često ni tada, ne možemo znati šta bi nam donela neka druga odluka u životu).
Dakle, u redu je to što nemaš dečka, imaćeš ga kada budeš osetila da možeš. U tome nema ništa loše, niti neobično. O vezama i ljubavi, uči se samo iz iskustva, a ako te neko bude smatrao nesposobnim – ne brini, to je samo pokazatelj da je on nesposoban da ti pokaže put ljubavi.
Razmisli malo o tome da opuštenije posmatraš celu tu priču o dečku i da se opustiš. Jer je to upravo ono što je i potrebno – opuštenost i lakoća. Greške ćeš praviti i moraš ih praviti, to je deo života i put do prave ljubavi.
Srdačno,
Ognjen Vukotić