asked 7 years ago Poštovani,
Od malena bila sam jako bliska sa sestrom od tetke. Stalno smo išle jedna kod druge, provele celo detinjstvo zajedno. Bile zajedno u osnovnoj, sedele zejedno, pričala jedna drugoj sve. Mada postojao je jedan problem, ona je bila jako društvena a ja sušta suprotnost. Stalno smo išle zajedno, bukvalno smo bile neodvojive. Međutim postojao je jedan problem, ona je bila jao društvena a ja sušta suprotnost. Kad god bismo išle negde zejdno uvek bi naišla na nekog poznanika koji bi nam se pridružio, i ćaskali bismo zajedno, tj bolje reći oni. Ja sam uvek stojala po strani i slušala, zaista sam se trudila da se nadovežem na temu, prokomentarišem nešto, ali uzalud. Ili me nisu slušali, ili bi ona uvek prokomentarisala moju izjavu sa ciljem da me ismeje i ispadne faca.. Stavila sam joj jednom prilikom do znanja da to nije u redu ali uzalud. Ona je meni zaista bila sve, a ja njoj samo jedna od mnogih osoba sa kojima provodi vreme (bar mi se tako čini). Kad god bih joj pričala nešto nikad me ne bi saslušala do kraja već me prekine i preokrene temu žaleći se na svoje probleme… Nije mi uvek bila dostupna kada mi je bilo potrebno. Jednom prilikom sedele smo zajedno u busu za ekskurziju, ali kao da i nismo, stalno je odlazila kod nekog društva te sam ceo put sedela sama, osećala sam se tako usamljeno. Rekavši joj to odgovorila mi je sa ‘pa smaraš me’. Nisam mogla da progutam ono što je rekla, nisam verovala, jako me je bolelo njeno ponašanje. Tokom jednog izlaska upoznale smo se sa brojnim drugaricama sa kojima se i dan danas druži, međutim ja se i nisam najbolje pronalazila u tom društvu, dok ona itekako jeste. Počela je više pažnje obraćati njima, osećala sam se jako odbačeno.. Vremenom počela sam se družiti sa jednom devojkom iz odeljenja, što je još više doprinelo da naš odnos zahladni.. Zvala me je da izadjemo par puta ali sam odbijala, nakon toga bukvalno sam iščezla iz njenog života. Naravno bilo je tu i lepih momenata, sada sam sa tom devojkom u super odnosu, najbolja drugarica! Puno je volim ali nekako, nedostaju mi oni momenti sa sestrom, nedostaje mi.. Ne mogu da je prebolim. Najviše se kajem jer joj nisam obrazložila razlog zbog čega je došlo do ovoga.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo, i najpre hvala ti što si podelila sa nama svoja osećanja. Iz tvog pisma mi izgleda da je tvoj odnos sa tvojom sestrom bio veoma blizak, zvuči čak kao da smatraš da ste bile jedno. Takvi odnosi su odlika detinjstva, kada nismo dovoljno odrasli da stojimo sami u svetu, tada idealizujemo druge, kao da su likovi iz bajke, delimo sa njima sve i osećamo se kao tim. Često se desi da to bude spoj komplementarnih osoba, pa je jedna otvorenija, a druga povučenija, rekao bih da je sličan slučaj kod tebe.
Međutim, odrastanjem se razvijamo, a to znači – menjamo. Naše razlike od drugih postaju upadljivije i mi polako počinjemo da krećemo na različite lične puteve i sudbine. Tada dolazi do odvajanja jakih veza iz detinjstva i napuštanje ideala kojima smo okitili druge osobe ili one nas. To prati dosta bola jer je teško napustiti nešto za šta se verovalo da je savršeno. U odraslom dobu, i dalje nam mnogi ljudi znače, i stičemo nove prijatelje, ali sve više značimo i sami sebi, više se na sebe oslanjamo, postajemo realističniji, pa se na drugačiji način razmenjujemo i dopunjujemo. Odnosi u kojem se drugi idealizuje su retki, i kratkotrajni, a naše veze sa drugima baziramo na tome koliko jedni druge vrednujemo, podržavamo, pomažemo, ali kada treba, i ostavljamo da se povuku u svoj svet, da bismo se sa njima ponovo sreli kad bude pravi trenutak.
Sjaj secanja na dane detinjstva je veoma lep, a bolna iskustva iz tog perioda su tim bolnija. Ponekad nedostaje prilika ili reči kojima bismo drugoj osobi rekli koliko nam je značila i kako nam teško pada rastanak. Ali razdvajanja i rastanci su prirodan proces. Umesto idealne uviđamo sve realnije slike o tome ko smo mi i ko su drugi oko nas. Možda će doći prilika da se sa sestrom ponovo sretneš i zbližiš na jednom drugom nivou, i da podelite kako su tekli vaši životi u međuvremenu. Ponekad se to i ne desi. Do tada, lepo je čuvati sećanja na nežna prijateljstva iz detinjstva, jer to je deo naše duše, ali uporedo sa time, valja graditi i nove odnose sa ljudima koje nam je život ponudio.
Sdračno,
Nevena