Postovani

U vezi sam dve godine. Na pocetku veze sve je bilo idealno,predivno, mogu slobodno reci da su to bili najlepsi trenuci u mom zivotu. Mislila sam da sam konacno pronasala osobu kakvu zasluzujem, koja ce me bezuslovno voleti, i postovati,prosto nisam mogla da verujem da postoji tako savrsena osoba. Odmah sam znala da je to ta osoba, sa kojom zelim da provedem ostatak zivota. Ne kazem da i sada ne mislim tako,i dalje zelim sve to, mastam o zajednickoj buducnosti,i dalje je nasa ljubav velika i obostrana. Ali u poslednje vreme pocele su sve cesce svadje,uglavnom oko istih stvari,tj,radi se o tome da meni smetaju neke stvari kod njega, i zelela bih da to promeni, jer nisu u redu, i on to zna, i svaki put kaze da ce biti drugacije ali nikad ne bude, jer uvek ponavlja isto. U pocetku, kada je poceo taj period, nekako smo i uspevali da razgovaramo o problemu i resimo ga,ja sam prelazila preko toga,jer ga neizmerno volim, uvek sam verovala da ce stvarno da bude drugacije kako je i obecao,uvek sam mu pruzala jos jednu sansu, uvek sam sebi govorila “samo jos ovaj put” ali nikad ne ispuni to sto obeca, i tako se vrtimoo u krug. Medjutim, sada,ja vise nemam snage da cutim i trpim, pocela sam previse da se nerviram, nocima placem,osecam se izgubljeno i zbunjeno, jer svaki put kada dodje do svadje, on se povlaci, ne zeli da ulazi ni u kakvu raspravu, ignorise me, ne javlja se na pozive,sve dok se, kako on kaze,ja ne ohladim, i smirim.. ali ja mislim da to nije resenje, bezati od problema, i izbegavati ga.. Kada god zelim da razgovaram sa njim o necemu, kaze da preterujem, da nisam u pravu,i da ne zeli da se svadja… tako da ja nikako ne mogu da doprem do njega i lepo porazgovaram o svemu sto me muci. Tako prolaze dani, cas smo u svadji, cas je primirje, jer ja ne mogu sama da se borim, pa je opet svadja, i tako se nastavlja. Pokusala sam par puta da prekinem sve, rekla da ne mogu vise dalje ako se ne promeni, ali nikad nisam izdrzala duze od par dana, nakon kojih bih opet presla preko svega, jer ne mogu bez njega, ne mogu da zamislim svoj zivot bez njega, uprkos svim manama, ja ga previse volim, zato mu uvek i oprastam. Ali doslo je dotle,da ne mogu ni sa njim, ni bez njega,zato zelim da resim to nekako, a ne znam kako. Osecam da nisam dobro,osecam se izgubljeno,ne znam sta da radim, cak sam mu nedavno rekla da zelim da posetim psihijatra ili neko strucno lice sa kim cu porazgovarati, jer mi je prekopotreban razgovor, na sta je on odogovorio da mi to nije potrebno, i da sam u redu, samo malo preterujem u svemu. Glavni problem je to sto ne mogu dalje ovako, jer sam stalno pod stresom, plasim se da cu tako narusiti svoje zdravlje,ne mogu da izadjem na kraj s tim,do njega ne mogu da dodjem, jer uvek ignorise kad god pokusam da razgovaram, a bez njega ne mogu,prosto ne umem, i donekle ne zelim. Kako da izadjem iz ove situacije? Previse me boli. Kako da shvatim da li zelim da odem, i ako odem, kako da se nosim sa tim,kako da izdrzim,ili ipak zelim da ostanem? Kada “samo jos ovaj put” treba zaista da bude i poslednji?