Nemoj da brines za prijatelje, oni ce doci sami, kada prestanes da budes brinula za tudje misljenje, i kada prestanes biti u strahu. Nema cega da se plasis, ti sama stvaras taj strah, unutar sebe. Ljudi su promenljivi, oni su u svakom casu drugaciji, znam iz iskustva. Nekad su tu za tebe, a nekad te izdaju. Nemoj mnogo ocekivati, budi stopostotno svojam i ne obaziri se na druge ljude. Nisi ovde da bi zivela na ocekivanjima drugih ljudi, ako vec trpis uvrede, pokazi zube. Kada te bude bilo briga za tudje misljenje, videces kako ce se ljudi iznenaditi, ali ce vremenom krenuti da postuju to. Ovo je neko moje iskustvo, cekaj odgovor psihologa.

Zdravo!

Ima nas koji se jednostvno uklapamo teže od ostalih. Nije loše razmisliti o tome da li ne neki način i sami doprinosimo. Kako to da baš niko ne želi da se druži sa tobom? Ima li to neke veze sa tobom? Šta ti zapravo očekuješ/podrzumevaš pod druženjem? Da li si ikada nekoj od drugarica, kada joj pomogneš oko škole rekla da bi ti bilo značajno da se ponekad vididte? Koji je način na koji si ti drugačija? Šta imaju a šta nemaju druga deca za koju veruješ da se međusobno druže i uklapaju.

Ja zaista nemam neko čarobno rešenje. Predlažem ti da razmisliš o ovim pitanjima. Ako uvidiš nešto značano možeš nam pisati ponovo.

Takođe možda ne bi bilo loše da o ovim stvarima porazgovaraš sa nekim u koga imaš poverenja. Možda sa školskim psihologom, razrednim stvarešinom ili nekom za tebe značajnom rođakom.

Želim ti puno sreće! Nikola