asked 10 years ago
Ujak mi je umro od tumora mozga pre mesec dana. To je za mene bila velika trauma, jer se on, tako zdrav i jak čovek, odjednom razboleo. Od tad previše razmišljam o smrti. Danju mi je dobro ali kada dođe veče i kada legnem da spavam razmišljam o smrti i dobijam napade panike; srce mi jako lupa, kao da se gušim. Ne plašim se bola ili patnje, plašim se tog večnog crnila, nepostojanja, i tako crno zauvek i zauvek. Ni sa kim nisam pričala o ovome a zaista mi treba pomoć. Hvala vam unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Smrt bliske osobe je snažan događaj koji može pokrenuti naše vlastite procese i predstavljati šansu da se sa sobom sretnemo na novi način, da pogledamo u svoje strahove, da se sretnemo sa onim što od sebe krijemo.
Ono što se vama dešava samo je izazvano smrću vašeg ujaka i zapravo ima veze sa vama. Možda je ovo dobar trenutak da se posvetite sebi i timm svojim prostorima koji su se konačno pojavili. Bilo bi vrlo znajačjo da u tom procesu uz sebe imate dobrog psihoterapeuta, otvorenog uma, koji bi vam pomogao da preispitate vlastiti život.
S poštovanjem, Nikola