dejana asked 3 years ago Dobar dan, dugo sam razmisljala da li uopste postoji odgovor i resenje za ljude koji nenormalno mnogo placu. Ja sam skoro shvatila da nije prosao ni jedan dan vec duzi vremenski period a da nisam imala dnevne epizode plakanja, ponekad i nekoliko puta dnevno. Desavalo mi se da moje plakanje ne bira ni mesto ni vreme. Sedim jedem i iz cista mira krecem da placem a sto je najgore ne mogu da se zaustavim ili kontrolisem, cak ni ne znam koji je momenat pre nego sto krenem da placem… Prvo sam bila u fazonu okej to je sve normalno ali sam onda shvatila da ja pre nisam bila ovakva, bukvalno ne moram ni da razmisljam da bih zaplakala jednostavno se samo desi i to jako cesto. Ja bih zelela da budem kao pre i da pokusam da shvatim razlog zbog kog mi se ovo desava ovako ucestalo. Cula sam dosta puta kao da mi se desava nesto dublje sto ne zelim da kazem ili prihvatim pa mi se ovako odrazava ali pokusala sam da poradim na tome i zaista mi se ne desava nesto sto mi se vec nije desilo. Nisam nikad bila ovako osetljiva, sto je najgore nisam ni sada jer se meni nista ne desi da bih ja zaplakala, bukvalno nesto nekontrolisano iz cista mira.
Nikola Krstić Staff answered 3 years ago Poštovana,
Odgovor, rešenje, nenormalno mnogo, ili normalno, kakvi smo bili pre, sve su to, kako da kažem, neka spoljašnja određenja i norme. Ono što ja nisam našao u vašem postu to je da kako se Vi osećate kad plačete. Da li vam prija, da li vam na neki čudan način donosi zadovoljstvo, da li se samo zaplakujete, pustite pokoju suzu ili dozvolite sebi da ridate iz dubine duše tako da se sve ori, da li imate društvo u plakanju, da li više volite da plačete sami, ili imate nekoga sa kim možete uživati u tim trenucima i tako dalje.
Dakle, moj predlog vama je da postanete svesni koliko ste fokusrani na spoljašnje, tuđe kriterijume, a koliko malo o svemu tome konsultujete sebe. Moguće je, dakle, da sebe tako malo pooznajete da u jednom svetu koji je prepun bola ne uspevate da čujete šapate svoje duše koja plače. Umesto da sebe merite sa drugima i sa prošlošću, umesto da tražite rešenje i odgovor kako sebi da naredite da prestanete da plačete, možda možete nastaviti da tražite put u sebe i svoju istinu. Možda vaša duša oseća i zna mnogo više.
To nije lako u svetu koji je sav usmeren na poređenje i površinu. Retki uspeju.
Srdačno,
Nikola