asked 8 years ago Zdravo,imam problem sa anksioznoscu. Posle napada panike,pocela sam da razmisljam o svom zivotu. Imam ozboljnu i dugu vezu,ali u poslednje vreme stalno razmisljam koliko ga volim,da li ga volim itd. Da li mislite da je to normalno u mom stanju,jer ja i pored toga nemam zelju da ga ostavim. Nikada pre ovog mog stanja nisam razmisljala o tome,a sad me ovo pitanje jako muci,i tad sebi postavljam pitanje da li ga ja to i dalje volim. Mnogo sam zabrinuta jer iskreno zelim ponovo da uzivam u vezi. Cini mi se da je sve to od mog preteranog razmisljanja,ali kad pokusavam da ne razmisljam to mi se nameće i cini me tuznom. Bojim se da ce uvek biti ovako, da cu ga ostaviti a to najmanje zelim. U njemu imam podrsku,ljubav,prijatelja. U dubini duse znam da je to sve isto,da ga i dalje obozavam,ali samo da nekako moram da najdem nacin da to shvatim. Kao da ne mogu da se setim svih onih lepih dana,ali onda listam slike i emocije se polako bude. Molim vas da mi pomognete,ne zelim da ostanem bez njega. Ako sam se i ohladila,da li postoji mogucnost da ga opet zavolim istom jacinom? Trazim vase misljenje. Hvala jos jednom.
ps. ako moze da na ovo pitanje odgovori Nikola. Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Vaš post razložio bih na dva pitanja. Prvo se tiče takozvanih prisilnih misli, jedne povaje koja obično prati povišenu anksioznost.
Tema ankioznosti traži rad na sebi koz samospoznaju kako bi smo razumeli način na koji naša anksioznost narasta, kako bi smo se sreli sa svojim osećanjima i iskustvima koja obično stoje ispod anksioznosti i kako bi smo učili da razvijemo nove kreativne načine da se adaptiramo na život.
O [url=http://psiho.slavisa.us/anksioznost/284-anksioznost-i-prisilne-misli.html]prislinim mislima[/url] možete čitati na našim stranama koje su posvećene [url=http://psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/anksioznost.html]anksioznisti[/url].
Drugi deo vašeg pitanja tiče se vaše veze. Emotivne veza jesu mesta gde se najčešće gnezne našei strahovi. Tu smo najviše investirani i prirdono tu smo i najosetljiviji. Vezi je tekođe potreb rast i razvoj. Druim rečima prirdno je da se veza menja, da evoluira. Naša osećanja postaju manje ekstatična, ako zato veoma duboka. Kako vreme prolazi i kako uponajemo svoga patnera, naše idelaizacije sa smanjuju i sa njima odlazi i deo eufroije. Na to mesto dolazi osećanje dubokog poverenja i uvažavanja. To je prirdan proces. Vaše prisne misli, ako na njima budete radili, neće ugruziti vašu vezu.
O prirodi[url=http://psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html] ljubavi, o zaljubljenosti[/url] i o rastu na koji nas ova sfera poziva možete takođe čitai na našim stranama.
Uvak naglašavam da simptomi nisu naši naprijatelji. Oni su tu da nas pozovu da se bavimo sobom kroz samospoznaju i traganje za iskusvom smisla. Sve što osećamo i što nam se dešava u vazi je na našim životom, iskustvima, događajima, klimom, poljima prošlosti i dašanjosti, načinom na koji je organizovana naša ličnost. To je polje u kojem se kriju i odgovori na naša velika pitanja. Sve što je u mojoj moći je da vas pozovem na takvo unutrašnje putovanje.
S poštovanjem,
Nikola