asked 11 years ago Postovani,
meni je 29 a mom decku 32. Upoznali smo se ovo ljeto i vrlo brzo krenuli živjeti skupa. Od samih pocetaka primjecujem problem koji je s vremenom postajao veci. Naime, oboje smo drustveni i volimo izlaziti s prijateljima medjutim moj decko u kombinaciji s alkoholom razvija neku cudnu netrpeljivost prema meni. Inace je rado vidjen gost i omiljen u drustvu jer je zabavan i galantan i takav ostaje prema svima osim prema meni. Jednostavno se zeli svadjati sa mnom, najcesce oko potpunih gluposti. To ne staje samo na svadjanju nego se nastavlja dalje u vidu nekakvog protestirajuceg ponasanja pa se tako znao pakirati i seliti iz naseg stana, jednom je i meni spakirao stvari, znao se otici voziti ili setati na sat, dva. Moram napomenuti da nije agresivan. Puno smo razgovarali o tome, pa bude neko vrijeme miran a onda mi opet napravi scenu.
prosli vikend smo izasli i nakon sto je cijelu vecer bio svadjalacki nastrojen prema meni otisla sam doma. Medjutim otisla sam u stan svojih roditelja. Kad je izlazak bio gotov zvao me ali nisam se javila. Nakon toga dosao je sa bocom crnog vina i zalio zidove i ulazna vrata stana. Ispred vratiju mi je ostavio tanjur u kojem je bilo jelo koje sam spremala taj dan, salata i zarulja (!) sve zaliveno crnim vinom. Djelovalo je kao neka poruka. Moram priznati da sam prije toga sve tolerirala ali ovaj cin mi je djelovao jezivo. On nema objasnjenja ali je konacno priznao da postoji problem i da ce potraziti pomoc.
Ja se osjećam kao njegov “okidač” za takvo ponasanje iako mu ne dajem povoda za svadju (pri tome mislim na neprikladno ponasanje kad smo vani koje bi moglo izazvati ljubomoru ili sl.)
inače se volimo, on je njezan i pazljiv. Voljela bih da se mozemo i skupa zabaviti ali kao da mu nesto u vezi mene smeta…
Unaprijed se zahvaljujem na vasem odgovoru
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Izvinjavam se što ste čekali na odgovor.
Smatram da je veoma značjno što pokazujete samopoštovanje i dostojanstvo, tj. što imate svoje crvene linije preko kojih ne želite da idete ni po koju cenu. Jedna veza i u ostalom jedan život ne može biti kvalitetan ako u njemu nema mesta gde naše granice ipak postaju jasne i izričite, gde smo sebi u zravom smislu ipak najvažniji.
U tom pravcu ide i moja sugestija. Vaš partner očigledno ima problem koji, čini mi se zahteva ozbiljan i dugogodišnji rad na sebi. Na koji način će te Vi u tome učestvotavi i do koje mere će te ga podržati ili svoj život povezati sa njegovim, to je stvar vaše odluke i spremnosti da preuzmete odgovornost. Ipak smatram da bez jasne odluke da se leči i jasnog rada na tome ne bi ste smeli da se upuštate u dalji odnos. Imajte u vidu da se vi poznajete jako kratko i da je, na osnovu onoga što ste napisli jasno da vaš patner nije svestan da ima problem i verovatno ne mnogo motivisan da radi na njemu. Takođe imajet u vidu da neke vrste problema, kao što je izv. borderline traže celoživotnu psihoterapijsku podršku.
S poštovanjem, Nikola