Postovani, evo ovako, ovo leto sam bio u vezi sa jednom devojkom nekih skoro 2 meseca i ta veza se iskljucivo zasnivala na fizickoj privlacnosti, medjutim posto sam takav da se brzo vezujem, ja sam se navikao na nju a ona i nije bas, sve je bilo idealno kada se vidimo, ali kada se dopisujemo to je bilo monotono, jedva je odgovarala, a i vidjali smo se svaka 3-4 dana iako smo tu u maltene istom mestu. Mene je to njeno ponasanje pocelo dosta da zabrinjava pa sam slabo spavao, slabo jeo, smrsao 4 kg zbog toga jer nikako nisam mogao da shvatim sta je u njenoj glavi, a kada god bih nesto konkretno pitao uvek je odgovarala sa ne znam, videcu, mozda itd.. Bila je veliki flegman u vezi, sve je mrzelo, da izadje, da se dopisuje, a najgore od svega je sto sam ja stalno pokazivao bezuslovnu paznju i stalno se brinuo zbog nje.Pred kraj veze poceli smo sve redje da se cujemo, ukoliko se ja ne javim nece ni ona,sve redje smo se i vidjali jer stalno nije mogla, i onda poslednji put kada smo se videli, mi je rekla po prvi put da joj se svidjam i da joj je bas lepo sa mnom ali sa druge strane ne zeli vise da tako javno budemo zajedno zbog njene porodice jer je mladja dosta od mene u sta sumnjam ali dobro. Ja sam to prihvatio i deset dana sam bio odsutan, samo o njoj mislio a kada sam se vratio rekla mi je da nema vremena da se vidi sa mnom narednih mesec dana jer izlazi sa bratom i drustvom svaki dan, tada sam joj napisao da raskidamo a ona cak nije ni odgovorila na tu poruku. Sada vidim da se dosta promenila, odjednom je zivahna, svuda izlazi, nista je ne mrzi i svestan sam da sam mozda ja kriv jer sam je gusio ali nikako ne mogu da prebolim taj raskid, povukao sam se u sebe, upao u depresiju i krenuo da idem kod psihologa, on me je poslao kod psihijatra jer je ustanovio da mi je depresija na 100 posto a anksioznost na 60,dobio sam ksalol da pijem a sa psihologom razgovaram jednom nedeljno, do sada sam imao tri seanse ali se i dalje osecam neopisivo lose, najgore mi je kada vidim njene slike i vidim da je srecna posto mi se cini da je nasla nekoga ko joj se stvarno svidja, ja to ne mogu da podnesem, ne mogu da shvatim da ja nisam ta osoba posle svega sto sam cinio za nju, krivo mi je sto je ona srecna a ja ovako tuzan i potisten, prija mi razgovor sa psihologom ali ona ipak insistira da pricamo o porodici i slicno a mene muci skroz nesto drugo, i jako se osecam lose, ne znam sta da uradim samo da me to malo prestane, izbegavam da izlazim samo da je ne bih video, bilo kakav savet bi mi znacio jer sam skroz izgubljen, hvala unapred
Poštovani,
Raskid sa voljenom osobom svakako predstavlja bolan trenutak. Treba da razumete da je bol koji osećate, ta patnja i taj period žaljenja sasvim normalan odraz vaše [url=http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-s-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html]ljubavi[/url]. Ima ga svako žive biće, razlika je samo ta, što se kod nekoga tuga manifestuje jače, kod nekoga slabije. Neko može da je izdrži, neko ne; ali tuga svakako postoji.
Život je takav da će nam spremiti razne ljude sa kojima ćemo biti u kontaktu. Neke ćemo zavoleti, neki će sa nama ostati zauvek. Dodje, medjutim, i taj trenutak kada neke ljude moramo da pustimo. To je tako teško, pustiti nešto što volimo. Ali onda sa druge strane, možemo shvatiti da su i to ljudi, sa svojim potrebama, željama, idejama, emocijama i da možda jednostavno nismo bili kompatibilni. A to je u redu. To je sasvim u redu.
Znaš, nama na ovom svetu niko ne duguje. Korisno bi bilo da malo razmisliš i budeš sa tim osećajem, kako si se ti trudio, ali nekako ne primećeno. I šta sa tim? Šta je trebala da uradi? Kako bi po tebi trebalo da izgleda idealna veza? Da li od devojke tražiš nešto više sem izgleda? Sve su ovo pitanja koja možeš sebi da postaviš, a čijim ćeš odgovaranjem biti bliži osećaju slobode. Slobode od stega koje si, možda, samom sebi stavio. Tvoj psiholog ne može da zna o tvojim dubljim problemima, dok joj ti ne kažeš o čemu želiš da razgovaraš. Ti imaš svoje probleme i zbog toga je i plaćaš. Zato ti je bolje da počneš da razgovaraš otvoreno o stvarima koje te muče. Da li možda postoji i neka analogija izmedju ovoga i odnosa sa tvojom bivšom devojkom? Razmisli o tome.
Ljudima, ma koliko oni to želeli, nije u moći da menjaju druge ljude. Te je tako, uvek najbolje rešenje, činiti da tebi bude lepo. Ovaj kliše se pokazao kao vrlo istinit, jer su ljudi takva bića da osećaju energiju. Ukoliko si ti zadovoljan sobom, ukoliko ti je zabavno to što si ti jednostavno “ti” i ukoliko ti ništa drugo nije potrebno da bi bio srećan, tada ćeš najbolje privući ljude u svoj život. Ukoliko vodiš bitku o tome, šta i zašto se nešto dešava u tudjim glavama, znaj u startu da si izgubio.
Naš život je onakav kakvim ga mi percipiramo. Stvari su onakve kakve im mi, u našem umu, dozvolimo da budu. Ukoliko mislite da je bolje samosažaljevati sebe, jer se devojka sada zabavlja sa novim momkom, onda svakako to činite i dalje. Ali kako vam zvuči ideja, da ste dobili na iskustvu? Kako vam zvuči ideja, da je sve što se dogodilo, samo stvar jedne igre. Igre društvene dinamike, koja se svakodnevno dogadja oko nas. Kao i u svakoj igri, ponekad nam se dogodi da bivamo povredjeni; i to je u redu.
U redu je da naidjemo na nekoga koga idealizujemo, i sam sam prošao kroz to. Idealizacija može biti jako opasna, jer zaboravimo da je ta druga osoba ljudsko biće, koja možda i nema sve osobine koje smo joj mi dodelili, u nekom savršenom scenariju. A kada takva osoba pokaže neke svoje prave strane, mi bivamo razočarani, skhrani. To je “prokletstvo” idealizacije.
Dakle, vaše tugoavnje je u redu i noramlno je, budite sa njim i ono će proći, kao deo procesa raskida. To što se sada ta devojka zabavlja, to je njen život; ona, niti bilo ko na ovom svetu, vama ne duguje ništa, zbog čega bi morali da budu dobri prema vama, zbog čega bi morali da vam pokažu ljubav ili vas podrže. Pokušajte da osvestite one stvari zbog čega ste vi, dubinski zadovoljni sobom, a onda počnite o tih stvari polako da gradite svoje stubove samopouzdanja, koji će vam pomoći da sledeći put možete jasno i glasno da iznesete vaša mišljenja, ideje i želje u jednoj vezi. Samopouzdanje, koje će vas podržati u tome da vi imate pravo na devojku koja će vas voleti i kojoj ćete vi ljubav uzvratiti i da je ta devojka tu negde, samo je potrebno potražiti je. Da li će za to biti potrebno raskidati za 10.000 ili 1 nekompatibilnom, to ne možemo znati.
Pokazali ste da umete da sačuvate sebe, jer ste vi raskinuli sa njom. To svakako mora nešto da znači, razmislite šta?
Srdačno,
Ognjen
Hvala puno na ovako opsirnom odgovoru, zaista sam se malo zamislio nakon sto sam par puta procitao tekst, sto se tice onih pitanja koje bi trebalo da postavim samom sebi, jeste da sam se trudio ali na nekin nacin bih voleo da je to postovala ako nista drugo a sto se idealne veze tice, mislim da takva ne postoji ali najblize tome je da se dvoje ljudi medjusobno razumeju i postuju, sto se psihologa tice ja sam u startu rekao svoje glavne probleme, sve iskreno da bi ona uvek to okrenula na porodicu i detinjstvo jer smatra da sve sto me muci potice odatle, takodje u ovoj vezi je ona mene idealizovala dosta dugo pre nego sto smo uopste poceli da budemo zajedno pa smatram da kada me je dobila da joj je to brzo dosadilo, hvala jos jednom