asked 10 years ago Poštovani, iza sebe sam ostavila jako stresan period. Bila sam “žrtva” mobinga, uz to imala sam dug period usamljenosti i emotivne neostvarenosti, pa je to još više pojačalo moj stres. Otkad sam ostala bez posla na kojem sam pretrpela nepravdu ne prestajem da razmisljam o nekoj vrsti “osvete” na moj način tako što ću raditi na sebi dok ne postignem vrhunski uspeh, tako da svima pokazem šta i koliko mogu. To je sa jedne strane dobro jer mi daje podstrek i svrhu ali se plašim da ću neuspunjenjem tog cilja izgubiti svrhu u životu. Razmišljanje o tome mi stvara pritisak pa sumljam da sam nedavno po prvi put doživela panični napad. U ležećem položaju sasvim neočekivano i naglo osetila sam snažne vibracije u predelu grudi. Sve je trajalo oko minut praćeno strahom da srce otkazuje i da mogu umreti. Stoga sam otišla na hitan pregled gde su ustanovili da sam organski zdrava. Kako da se opustim i pomognem sebi? Hvala Vam unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Na osnovu vašeg opisa veoma je teško reći da li je po sredi bio napad panike ili nešto drugo.
Što se napada panike i povišene anksioznosti tiče, ima mnogo načina da se sa njima radi. Bazično reč je o nedovoljnoj povezanosti sa emocijama. Ako je nezadovoljstvo u značajnom obliku duže bilo deo našeg života, kako bi se izborili mi obično postiskujemo mnogo ljutnje i tuge koji su sa tim u vezi. Da bi smo pomogli sebi važno je da pronađemo načina kako da ponovo prođemo korz traumu u prisutsvu nežne, tople i stabilne osobe koja nas može razumeti, tako da budemo u stanju da se povežemo sa zadržanim emocijama, da ih prepoznamo, verbalizjemo i izrazimo. Ovaj ovu vrstu rada najbolje je prolaziti na terapili. Emocje su nekada vrlo čvrstu zadržane i što što su naša traumatična iskustva veća to nam je teže da se sa njima povežemo. Neki od nas to mogu učiniti korz muziku, čitanje literature u kojoj se mogu identifikovati sa nekim likom, korz pisanje ili kroz razgovor sa prijateljima koji znaju da nisu tu da nas teše već da nam pomognu da osećamo…
Drugi, čak temporelno gledano prvi deo rada, u vezi je sa izgradnjom novim sistema podrške. Panični napadi i pojačana anksioznost obično su u vezi sa izmicanjem nekog važnog sistema podrške, kao što može biti gubitak posla, kao vrlo stresan događaj koji u nama rađa zabrinutost i strepnju.
Elementi samo-podrške su:
Dobro telesno zdrvlje, postura i disanje, redovna, umerena fizička aktivnost.
Stvaranje efikasne strategije za snalaženje i prilagođavanje u datoj situaciji.
Dobar odnos sa porodicom.
Jačanje osećaja identiteta (ko sam, šta sve znam da radim, šta sve mogu, šta sam sve radio i postigao u živou…)
Realistična uverenja o sebi i svetu, dobra procena stvarnosti.
Duhovna praksa.
Kontakt sa prirodm.
Hobi, lična interesovanja.
Profesionalno usavršavanje.
Elementi podrške iz sredine su:
Zdravo filzičko okruženje.
Zadovoljavajući i sigurni resursi (npr. smeštaj, zdrava hrana…)
Intimni odnosi.
Podržavajuća porodica, prijatelji, socijana mreža.
Zadovoljavajući posao.
Uživanje u slobodnim aktivnostima, zabava.
Razmislite o tome u kakvom su stanju vaši sistemi podrške i na kojima bi se moglo raditi. Napravite strategiju kako da ih pojačate, obnovite ili aktivirate. Pokušajte jasno da formulišete svoje kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve. Tada napravite nizove, jasnih, malih, pojedinačnih koraka koje treba da pređete da bi ste ostvarili svaki od ovih ciljeva.
S poštovanjem, Nikola