Poštovani/a,

Kontinuirani stres, koji može da potiče bilo kao posledica fizičke aktivnosti ili kao posledica nekih problema, svakako da nije dobar za naše psihofizičko stanje. Verovatno vam je poznato da i od prekomerne fizičke aktivnosti može da vam bude loše, jer naše telo zahteva i odmore. Isto tako povremeni stres, u manjim količinama, može da nam bude od pomoći jer nas tera da preboridmo situaciju u kojoj smo i razvijemo se, psihološki, ali ponekad i fizički.

Moje je vidjenje da svakako stres jednu i jedno i drugo, medjutim velika je razlika u tome koje procese pokreće jedno, a koje drugo. Isto tako, razlikuju se i hormoni, kao i neurotransmiteri koji se luče za vreme sportske aktivnosti i za vreme paničnih napada ili straha. Svakako panične napade možemo posmatrati kao loše, jer ukoliko se ne prate i na njima radi (tj. na njihovom uzroku, anksioznosti), one mogu postajati sve intenzivnije i zatvarati nas u sebe, daleko od spoljašnjeg sveta.

A tu se već vidi velika razlika izmedju uplašenog sedenja u kući i trčanja uz reku po divnom vremenu, zar ne?

Srdačno,
Ognjen Vukotić

kod trcanje jel krvni pritisak se povecava? hocu da pitam teskoca za telo ? a ne mentalno kao kada trcimo pored reku , to je normalno da se osecamo bolje kada trcimo ,nisam pitao za osecaj , nego opterecenje za telo , jel trcanje po stepenice vece opterecenje za telo od panicnog napada?

Poštovani,

Svakako da ne možemo posmatrati fizičko bez psihičkog i obrnuto, pogotovo ako se bavimo pitanjem stresa, paničnog napada i fizičke aktivnosti. Ali u redu, sada razumem vaše pitanje.

Opet nekako dobijam poriv da se vratim na gore napisano, a to je da trčanje ili neka druga fizička aktivnost, mogu biti veće opterećenje, ali ono je takvo da posle njega usledjuje prijatan osećaj (naravno ukoliko fizička aktivnost nije bila preobimna i neadekvatna za nas, našu spremnost, snagu, agilnost,itd; kada nam se može javiti osećaj malaksalosti, mučnina), poput na primer, povišenog samopouzdanja.

Posledice su potpuno različite, iako je možda fizička aktivnost na svesnom nivou mnogo veće opterećenje nego napad panike; uzmimo u obzir da se pri bilo kojem sportu koriste mišići, povišava se krvni pritisak, itd. Dok je napad panike zapravo više mentalno opterećenje. Medjutim kao što sam rekao na početku, mentalno i fizičko se ne potiru, već nadogradjuju. Te će stoga povišeni krvni pritisak od trčanja i bol u mišićima, tahikardija pozitivno uticati na naš um i dušu, dok će povišeni krvni pritisak, tahikardija, ubrzano disanje koji su pratioci i napada panike u nama samo učvrstiti strah. Glavni akteri u tome su, već pomenuti, različiti neurotransmiteri i hormoni koji se luče.

Srdačno,
Ognjen Vukotić