asked 9 years ago
Postovani,
u procesu smo razvoda, koji je inicirao bivsi suprug, od kraja 2015. godine. Imamo dva sina -20 i 13.5 godina. Mladji sin ima blazu srcanu manu i predstoji mu operacija, koja je najavljivana od ranog detinjstva, a kao neophodna jos od pre pet godina. Stariji zivi sa mnom, a mladji sa ocem – po sopstvenim zeljama. Hteli smo sporazumni razvod i zajednicko starateljstvo nad mladjim sinom, ali bivsi muz je poceo sa odlascima kod raznih vidovnjaka i vracara, a jedna od njih ga je ubedila da se ja bavim crnom magijom i da mu radim o glavi jos odavno. On to sve prenosi na mladjeg sina i sad i on veruje u to. Zalila sam se centru za socijalni rad,policiji, sudu, autonomnom zenskom centru, niko nije pomogao… Zbog toga sam odustala od sporazuma, jer smatram da ga to diskvalifikuje kao zdravu osobu i pokrenula tuzbu i trazila starateljstvo. On pocinje sa pretnjama, ucenama zastrasivanjima. Medjutim, dete se izjasnjava da zeli da zeli da zivi sa ocem- pred pravnikom, a ne pred psihologom, i centar za socijalni rad (gde je sa nama razgovarala samo socijalna radnica- voditelj slucaja – radnik na odredjeno, koja ubrzo i prestaje da radi) daje kratko misljenje da smo oboje kompetentni roditelji, ali da , zbog zelje deteta, oni preporucuju da zivi sa ocem. A da sa mnom odrzava kontakt svakog drugog vikenda sa definisanim vremenom i svakog utorka, bez naglasenog vremena. Otac se odmah nakon toga preseljava sa meni poznate adrese, detetu menja broj telefona,a sam na pozive i poruke selektivno odgovara i to uvek sa provokacijama, ja tri meseca ne znam gde je dete. Za to vreme sa starijim sinom odrzava retke tel kontakte, a braca nemaju nikakav kontakt. Zalim se vise puta supervizoru u centru, jer vise nema voditelja slucaja posto joj je istekao ugovor. Oni nas upucuju na savetovaliste za brak i porodicu, gde sa psihoterapeutom imamo razgovore otac i ja jednom mesecno.Tek nakon sest meseci sud donosi privremenu meru da dete mora da dolazi u skladu sa preporucenim modelom vidjanja. Nalaze se ocu da mi kaze adresu i da novi broj telefona deteta. Svaku posetu otac opstruira, zove ga neprestano, salje poruke, utorkom sedi u kolima ispred i ceka, pa onda poseta traje od 5-20 minuta. Vikendom dolazi kasnije, odlazi ranije od propisanog, Pokusavam da budem sto tolerantnija, ali sve se jos i pogorsava kad u sud stize izvestaj iz bracnog savetovalista koji je uglavnom nepovoljan po oca, ali je zakljucak da iako je otac u neadekvatnoj ulozi u odnosu na oba sina, da bi mladjeg sina u ovom periodu bilo jako tesko odvojiti od njega, zato sto je instruisan od strane oca u duzzem vremenskom periodu. Od tada dete ne zeli da mi se javi na telefon, neprijatan je prilikom dolazaka, ne zeli da ucestvuje u bilo kakvim aktivnostima koje organizujem. Otac je prijavio psihoterapeuta ditektoru, i podneo krivicnu prijavu . U skoli je sin popustio i dosta laze. Pred ocem se dokazuje tako sto me vredja i ponasa se grubo.
Prilikom zadnjeg vikenda kod mene zabolelo ga je uho, otac nije hteo da mi da knjizicu da ga vodim lekaru, a otkrila sam i njihovu prepisku na tetelefonu, gde mu otac brani da mi uopste kaze da ga boli uho, uvredljivo pricaju o meni (dete kaze- j… me u zdrav mozak, otac odgovara-pa to i meni radi ceo zivot)(otac kaze da ne ide sa mnom kod lekara, a dete odgovara – p… joj materina kako me sredila). Sve te poruke sam slikala, ali ne znam sta da radim sa tim saznanjima.Nisam ih nikome ni pokazala.
Ocajna sam , jer ne znam sta raditi, sta god preduzimam, sve dalje sam od deteta, a mislim da ga otac vodi u propast. U zvanicne institucije nemam nimalo poverenja jer iz nemara ili mozda i iz potkupljenosti Centar za socijalni rad nista ne preduzima. Sud je do sad odrzao svega dve rasprave i imam utisak da je sve bas briga. Da znam da je za dete to bolje, da ce biti psiholoski stabilnije i da je to manje stetno za njegov dalji razvoj, digla bih ruke i od starateljstva i od insistiranja na vidjanjima. Sta bi mi vi savetovali, kako povratiti odnos sa deteom sa kojim sam do svega ovoga bila bas bliska?
Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Gledajući sa strane a na osnovu vaših redova, čini mi se da sam mogao da shvatim veličinu vaše želje da obnovite kontakt sa mlađim sinom, veličninu vašeg straha i očaja usred uverenja da će dete bez vas propasti i veličinu vaše borbe, koja je uz to verujem i iscrpljujuća i u potpuosti apsorbujuća. Potpuna apsorbovanost snagom želja i veličinom borbe, koja je ljudski sasvim razumljiva, može nas međutim zaslepeti i onemućiti nas da vidimo šire i drugačije.
Na primer, opšte je poznato da su mnogi vrlo uspešni ljudi izašli iz vrlo neadekvatnog okruženja u detinjstvu. Takođe poznato je da se naši stavovi u životu menjaju, pogotovo oni stečeni u mladosti i da je život dovoljno dugačak da se stvari sagledaju i iz drugih perspektiva. Možda je u ovom trenutku vašem sinčiću pre svega potrebna vaša vera u njega i vera da će prerasti indoktrinacije i zablude kao što prerasta majice i pantalone… Lično sam nekoliko godina bio žrtva sistematske indoktrinacije od strane moje bivše maćehe a protiv mog oca, i to baš u godinama u kojima je sada vaš sin. Stoga vam ovo govorim i iz ličnog iskustva. Koliko god da sam u tim trenucima oca mrzeo, stvari su s vremenom došle na svoje mesto. Iz sadašnje perspektive mogu reći da mi je u celoj toj situaciji bilo značajno što je on nekako razumevao da volim maćehu više nego njega, što me nije emotivno ucenjivao i što je ostao raspoloživ da se vratim u taj odnos onda kada sam ja za to bio spreman, tako da me nije ni odgurivao od sebe, ni vukao prema sebi.
Iako nije na meni da vam dajem direktne savete, jer bih time preuzeo veću odgovornost nego što mogu, čini mi se da je možda zaista sada vreme za predah i razmišljanje o radikalnoj promeni strategije.
Sa sinom ćete možda morati da gradite iz početka, uz veliko, možda nadljudsko strpljenje i poštovanje njegove lojalnosti prema drugom roditelju. na primer možda bi moglo prestati biti toliko bitno da li vam bivši suprug skraćuje vreme koje vam je sud dodelio, koliko bi možda moglo postati bitno šta se između vas i sina dogodi u tom vremenu koje imate. Čini mi se da će sada biti potrebno da pokažete veliki respekt i senzibilnost za dečakove granice, možde će biti potrebno da tragate za sasvim novim načinima da se sretnete koji su mimo cele ove situacije, možda će za početak biti dovoljno da nađete načina da kreirate to krato vreme tako da vam oboma prija, barem malo, barem na momenat, možda ćete morati mnogo da učite o tome kao se to radi… Dečaku će možda trebati mnogo vremena, možda i nekoliko godina da obnovi poverenje, bez obzira na načine na koje je ono narušeno.
U životu svakog od nas postoji trenutak kada se suočimo sa sopstvenom nemoći. Što je osoba veći borac to ovakvi momenti mogu za nju biti dramatičniji. I pored nesumnjive i ogromne težine takvih egzistencijalnih iskustava, verujem da su to momenti kada smo spremni da se sretnemo sa sobom i okolinom na nove načine, da ponovo učimo, da se zaista menjamo. To su momenti kada se na nove načine srećemo kako sa fenomenom vere, tako i sa osećajem skromnosti i skrušenosti pred silama života i sudbine. Ovakva stanja duha nekada su moćnija spram drugih mehanizama utacaja na stvari.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Hvala puno na posvecenom vremenu. Citam i citam iznova i pokusavam da smislim koji su to novi nacini, jer i do sada sam se trudila da to kratko, zajednicki provedeno, vreme bude njemu sto prijatnije, ali jedini moj utisak je da on zeli da to bude sto krace i da uopste ti trenuci i ne postoje.
Postovanje i pozdrav!