Dobar dan,
pre par meseci moj sesnaestogodisnji sin mi je rekao da hoce nesto ozbiljno da me pita. Inace je ok decak, u porodici imamo svi veoma dobre odnose, pa sam navikao da mi se obraca sa pitanjima i to me cini srecnim i pomalo ponosnim, ali ovaj put on je zvucao drugacije, ozbiljnije. Otisli smo u setnju van grada i on mi je, ne uspevajuci me gledati u oci, ispricao svoj problem, a ja sam se posle gotovo stideo sto nisam nista primetio do tada. Dakle, u najsazetijoj verziji, rekao mi je da se masturbira bar desetak puta dnevno a cesto i vise i uz to obicno je potreba da to uradi neodloziva, oseca takvo uzbudjenje da se plasi da bi drugi mogli primetiti ili cak da bi mogao ejakulirati spontano, sto mu se po njegovim recima i desilo par puta. Najvise ga brine sto mu se to desava i u skoli i na javnim mestima i tada mora naci nacina da ode u toalet i oslobodi se tog pritiska,kako ga on naziva. To mu se pocelodesavati par nedelja pre nego sto mi se poverio i izmislio je pricu za prijatelje da ima cistu u mokracnom kanalu i da zato mora cesto da urinira. Ispricao ju je i razrednom profesoru i zamolio ga da kaze i drugim profesorima da bi mogao neometen da ode do toaleta. U to vreme je trebalo da moja supruga ili ja odemo na sastanak u skolu i, izmedju ostalog, moj sin se uplasio da bih mogao negirati pricu o cisti ako bi do nje doslo. Pitao sam ga da li sve to podrazumeva i druge probleme, i rekao mi je da su ponekkad erekcije, ako nije u mogucnosti odmah da se samozadovolji, bolne a i koza na penisu ponekad ga pece. Naravno, odmah sam mu predlozio da se obratimo psihologu jer ne vrujem da se radi o nekom fizioloskom problemu, a on mi je sa strahom i pretnjom u glasu rekao da mi vise nikada nista nece ispricati ako ikome pomenem sve to i da ce proci samo od sebe, ali da je imao potrebu da se poveri meni i da me pita da li je to normalno i da li sam imao slicno iskustvo ili cuo za nekog drugog. (Ni supruzi nisam nista rekao). Nisam mu mogao pomoci, osim nekakvim umirujucim recima koje mene pak nisu nimalo umirile i zato se obracam vama. Zabrinut sam i ne spavam dobro, svaki put kad on ide u kupatilo ili stavi znak da ne ulazimo u njegovu sobu (to je praksa od kako je posao u srednju skolu)osecam se krivim i odgovornim.Pokusao sam ga ponovo ubediti da odemo kod psihologa ili bar da mi dopusti da ja sam odem i ispricam sve ali je ostao pri svome. Mogao sam to uciniti bez njegovog znanja ali bih se osecao kriim i ne bih imao hrabrosti da mu kazem. Osim toga, znam da bi mi psiholo rekao da dovedem sina. Uz to se stvar intenzifikovala u poslednje vreme, jer ga uzbudjuje i sama pomisao na nagost neke devojke koja mu se svidi makar i u prolazu na ulici, ali i njegova sopstvena nagost, a posto trenira kosarku cesto je u prilici da se mora skinuti pred drugima. Sada strahuje da bi drugovi sa treninga mogli pomisliti da je gay zato sto mu se desilo da ima erekciju u svlacionici, pa je uveo praksu da se samozadovolji pre treninga i odmah nakon, pre tusiranja, dok je jos u opremi. Zbog toga sam ga uspeo izmoliti da se obratimo vama (nasao sam vas preko googl-a) ali nije zeleo on licno pisati jer misli da cu ja bolje i objektivnije objasniti sve. Isto tako nije zeleo procitati ovo pismo pre nego sto dobije vas odgovor. Najvise bih zeleo cuti da sam preuvelicao stvar, ali licno nisam tog misljenja. Cinjenica da nesto tako vazno i lepo kao sto je erotika za mog sina predstavlja pritisak me opseda. Dodajem da mi je rekao da nije imao seksualne odnose, da je imao priliku ali se zbog svega recenog pomalo plasio prerane ejakulacije (mada je pri masturbaciji u “normalnim” uslovima u stanju daje odlazei vise od sat vremena). Problem se ispoljio postepeno i bez njemu poznatog razloga. Unapred zahvalan, saljem vam najsrdacnije pozdrave.