asked 11 years ago Ovako.. Imam 18 godina, bio sam u vezi sa devojkom koja ima isto toliko godina. Juce smo raskinuli. Prvo smo bili naj drugovi, pa je to preraslo u ljubav. 4 meseca smo bili zajedno. Odmah da kazem, da je to veza na daljinu, i da je verovatno zbog toga problema bilo, ali opet, od sledece godine idemo da studiramo u istom gradu, i toliko smo zeleli da prebrodimo tu daljinu i ostvarimo taj san. U prva 3 i po meseca je ona ta koja je bila gruba prema meni, i koja mi je svasta radila, ali sam ja oprastao, i presao preko svega. Jednom sam pukao i rekao da je ostavljam, ali kad sam video kako je to uticalo na nju, i kada je shvatila kakva je bila i sta umalo da izgubi, ja sam u prvi mah iz sazaljenja nastavio s njom, a posle me je ubedila da moze biti divna, i nastavio sam. I uzivali smo ove 2 nedelje. No, sada sam ja taj koji je nervozan mnogo, i ne znam sta mi je, i juce sam je nesvesno debelo uvredio i povredio. Rekla je da mi oprasta, ali da ne zeli da nastavimo, jer bi se te svadje nastavljale i dalje. Ostavljala me je i pre ovoga 2 puta, ali sve na jedan, dva dana, ali nikad nije bilo ovoliko ubedljivo. A sad je cak i rekla majci za raskid, a zivi jedino sa majkom, koja ima dosta uticaja na nju, i njena majka se vodi stavom “ako jednom pukne, ne treba ga ponovo sastavljati”. rekla je da pati i da joj je tesko i da ce joj biti tesko, ali da ne zeli da se ponovo spajamo.. Mene ubija to, sto sam ja 3 i po meseca mogao da progutam i nastavio dalje, a ona meni par dana ne moze da oprosti.. A znam da me voli.. I sad, sta mislite, postoji li ikakva sansa da mi se vrati, ili da se ja polako mirim s tim da je sve gotovo? Pogotovo me boli to sto se znamo 13 meseci, i svaki dan smo se culi po ceo dan, i vidjali smo se ne toliko cesto, ali jesmo, i sad odjednom puffff… da sve to nestane… sta mislite, da li ce preci preko svega, ako me iskreno voli? (da naglasim da to nije bilo nista strasno, malo sam ljubomorisao, ali je ona to pogresno shvatila, posle toga sam joj pokazao da nije tako i da mi je mnogo tesko i da se kajem, i zamolio sam je da mi da sansu, ali nista…) nekako imam utisak da mi se ovaj put nece vratiti, a opet, ako me voli, valjda ce oprostiti, i valjda je ovo prolazno… Molim vas da mi sto pre odgovorite ako ste u mogucnosti, puno ce mi znaciti. Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Zdravo!
Mislim da šanse ima, ali mislim da je ova pauza važna da se i ti malo okreneš sebi. Zaljubljenost, koju često brkamo sa ljubavlju jedno je predivno ali i veoma teško stanje. Prelaženje zaljubljenosti u ljubav traži žrtve i razvoj svesnosti o nesaršenosti našeg patnera. Zaljubljenost je u vezi sa snažnim idealizacijama. problemi koji se vama dešavaju, a koji su u vezama uobičajna pojama imaju smisao da ruše idealizaciju i pomognu vam da se sretenete kao dva ljudka, nesavršena bića sa puno mana i potencijala za razvoj.
Čak i da se pomiriš sa ovom devojkom to svako neće biti kraj problema. Upravo korz bol i patnju zaljubeljenost prerasta u ljubav. Sve što se vama dešava neophodno je da bi ste duhovno rasli. Čak i da se ne pomirite sada ili neki drugi put, ova iskustva su dragoce za neku sledeću vezu.
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Mislim da jeste preslo u ljubav.. Koliko god to zvucalo cudno, jer zam da cete reci da smo isuvise mladi da bismo znali sta je to, ali smatram da jeste.. Mi smo prihvatili jedno drugo takve kakvi jesmo, problem je samo sto je ona pukla i rekla da ne zeli vise da bude povredjivana, jer misli da bi’ ja nastavio sa tim izlivima besa, jer je tako i ona govorila da ce prestati, ali nije, i proslo je nekoliko meseci da bi se stabilizovala.. I sad misli da cu i ja tako. Mozda i ja malo preterujem sto me boli ta nepravda “kako sam ja njoj mogao, a ona meni nije mogla oprostiti!” Ali opet.. Ako je ta ljubav kod nje vec toliko jaka, kao sto mi je pricala (a i dokazala u vise navrata), nadam se da ce mi se vratiti.. Brine me najvise to sto je rekla majci, a ona ima doosta uticaja na nju, jer kao sto rekoh, zivi samo sa njom, i primorana je da slusa njene pridike (mada do sad nije toliko).. Mada, i to ce biti nepremostiva prepreka, ukoliko me zaista voli toliko… Nadam se da ce bar za neko vreme da se vrati, nedelju, dve, mozda tad bude shvatila da joj je bolje sa mnom, jer ja se sve nesto nadam da ce kol’ko danas sutra.. Samo da naglasim da sam se okrenuo sebi, treniram, izlazim, skolujem se, ali opet boli, jer je ona bila najbitniji deo mene… i
da, zeleo bih da vas vas pohvalim i da kazem da ste super i da stvarno umete dosta da pomognete.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Ako biste mogli i na prethodni tekst da mi odgovorite, znacilo bi mi… hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Naravo, evo odgovoriću ti, bio sam samo previše zauzet ovih dana.
Ljubav je velika misterija i niko od nas ne može da kaže da o tome zna dovoljno. Ljubav je vrlo komplikovana, nedokučiva a učenje o njoj je celoživotni proces, jedan od onih procesa koji celom životu daje smisao.
Jedan od najvećih filozofa svoh vremena, Platon, kaže da je ona dete ispunjenosti i praznine. S jedne strane ona nudi potpuno ispunjenje, predstvlja najvažniji događaj u našm životu, život bez nje izgleda nam prazno i besmisleno. S druge strane ona je izgleda uvak u vezi sa prazninom. Na ovaj ili onaj način uvek je skopčana sa bolom, možda baš zato što nas vodi do rajskog naselja koje u sledećm tranutku nestaje i biva raspršeno kao san. Zato je valjda ljubav uvek u vezi sa sumnjom i strahom. Ona nažalost nikada nije naš apsolutni posed i jedino što nam preostaje to je da je pustimo da traži svoje puteve, živeći kroz nju svoje nade, radosti, boli, razočarenja. Nije se još rodio onaj koji je tome umakao.
Nikola