asked 8 years ago Poštovani…
Imam pitanje vezano za osjecaj krivnje,pa bih vam bio od srca zahvalan kada bi ste mi mogli pomoći.
Dakle,imam 18 godina i jako me muči i izjeda osjećaj krivnje prema mojoj majci.
Kada sam imao punih 15 godina napravio sam nešto, po mom mišljenju jako loše,a moja majka nije znala da sam to napravio.
Zapravo,niko ne zna da sam to napravio.
Prije nekih mjesec ipo mi se počeo javljati osjećaj krivnje.
Čitao sam po internetu razne sajtove,o tome kako se najbolje riješiti tog osjećaja tako što osobi kojoj smo to napravili priznamo i da će poslje toga osjećaj krivnje izblijediti.
Međutim,ja imam veliki problem kod toga.
Ja to što sam napravio ne bih nikada priznao svojoj majci,niti bilo kome,jer bi nju to jako povrijedilo i mislim da mi ne bi oprostila.
Da li imate neko rješenje,neku preporuku,da to nekako riješim sam sa sobom i da taj osjećaj krivnje izblijedi, a da pritom to nikad niko ne sazna?
Molim vas pomozite mi,bio bih vam stvarno od srca zahvalan kada bi ste mi dali odgovor na ovo pitanje i kada bi mi barem na neki način pomogli…
Pozdrav…
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo!
Osećaj krivice na ovaj ili onaj način sastavni je deo života. Osim toga to je jedno značajno osećanje jer nas navodi da promislimo šta ćemo učiniti i kako ćemo se posle toga osećati. Na taj način radi se o osećanju koje nas balansira sa drugima i navodi da praveći svoje izbore brinemo o drugima.
Povremeno naravno svako od nas pravi ove ili one vrste grešaka ili prestupa. Grešenje je sastavni, važan i neizbežan deo života jer nam pruža priliku za veliko učenje i veliki rast. Možda bi ti svest o tome da svi greše i uvidi o načinima na koje greše (a toga mnogo možeš naći u literaturi, filmovima, dokumentarcima) mogli pomoći da ponovo i ponovo prihvataš tu činjenicu kao životnu neminovnost.
Drugi pravac je da nastojiš da razumeš smisao svoje greške. Praveći greškama ili prestupima mi ponekad, nesvesno želimo nešto da kažamo, da pošaljemo neku poruku. Razumevanje smisla naših grešaka pomaže nam da se naš osećaj krivice umanji.
Treći pravac, koji doduše svoj smisao ima samo ako smo shvatili sebe u grešci i smisao iz kojeg smo počinili grešku (dakle tek posle samospoznaje i razumevanja sebe), je da od svoje greške napravimo zavet ili zalog za budućnost. Ako smo našto naučili i ako to iskustvo nosimo sa sobom u dalji život, onda je greška ispunila svoju svrhu. Da bi smo se pred sobom i drugima iskupili i sebi olakšali osećaj krivice možemo činiti dobra dela.
Poveravanje drugima, onima za koje verujemo da će nas razumeti, svojevrsna ispovest jeste takođe jedan od odličnih načina. To je suočavanje sa bolom koje nam omogućava da ponovo pripadamo, jer u suprotnom greška može uvek stajati između nas i drugih. To je način i na koji dajemo priliku drugima da budu velikodušni i da praštaju, što je nesumljivo izraz velike ljubavi. Drugi ti takođe mogu ispričati i svoje prestupe i greške, tako da ne budeš sam. Šta god da si učinio sigurno nisi ni prvi ni poslednji.
Ako ipak ne želiš nikome da pričaš, onda budi spreman da platiš cenu, a deo te cene je nelagodnos i osećaj krivice koji će se isplesti oko tvoje tajne.
Najzad razmisli o tome da li si možda malo sklon preuveličavanju i preterivanju, da li si možda i inače malo prestrog prema sebi, da li je možda majka ta koja je na neki način previše stroga ili previše tvrda kada su pravila i moral u pitanju. Možda će ti kroz desetak godina, ili kada i sam budeš otac i kada budeš znao koliko je roditeljska ljubav velika sve ovo izgledai pomalo smešno i predimanzionirano. Naše greške prema strogim roditeljima ponekad su tu jer nam je zapravo, nesvesno, potrebno da pogrešimo i da nam oproste kako bi potvrdili svoju ljubav, koju iz ovih ili onih razloga ne osećamo dovoljno.
Želim ti puno sreće,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala vam puno gospodine..od srca vam hvala,puno ste mi pomogli..
Veliki pozzz…