Poštovana,

Sredina ponekad od nas očekuje mnogo. Često je to ispunjavanje hirova modernog čoveka, koje, čini mi se, niko od nas ne može da ispuni do kraja. Valjda jer nam se čini da je vremena toliko malo pred nama, a stvari i izbora toliko mnogo. Čini mi se da ranije, kada informacije nisu toliko bile dostupne i kada su svetovi i zemlje bile ipak nepoznate jedne drugima, čovek jednostavnije “pronalazio” i “odlučivao”, baš zbog toga što mu izbori i poznavanje sveta oko sebe, bili manji i uži. Ovo je čisto nešto o čemu možete razmišljati.

Vidim da je Vaša rešenost da pomognete svojoj porodici u nevolji, zaista velika. Razmislite o tome kako ste Vi sa tom odlukom da želite da im pomognete? Kako ste sa tim da ste odustali od fakulteta zbog toga? Verujem da Vam je možda veliki fokus sa Vas same na tome. To je u redu, ali Vas pozivam da razmislite o tome kako Vi vidite sebe? Šta je ono što ste Vi trenutno? Kako je to za Vas da ne znate ko ste i šta želite? Šta je to što Vama nedostaje?

Naravno, ne mogu izostaviti i činjenicu da ste Vi još uvek veoma mladi, sa dovoljno snage, i širine da su pred Vama još uvek brojna iskustva koja će Vas formirati. Na kraju, zar je u redu da sebe ikada vidimo kao finalan produkt, tačno definisane? Mnogi se psiholozi i psihoterapeuti ne bi složili sa ovim.

Srdačno,
Ognjen Vukotić