asked 8 years ago mislim da sam se zaljubila u jednog tatinog poznanika.Jedan dan slala sam mu uvredljive poruke ne znam ni sama zasto,tada je bio na poslu.Spremao se da pozove policiju ali kada je video naš broj pozvao mi je brata i oca i rekao da ga ne smaram.Meni je strašno žao što sam to uradila i svaki dan plačem zbog toga.Ne mogu lepo ni da učim,čitam niti bilo šta drugo da radim,ne idem na posao zbog tih misli o njemu.Uvek mi na pamet padne misao šta će on ako ja nadjem drugog.On nije znao zbog čega ga ja zovem.Otac mi kaže da bi me ismejao da je znao.Ne znam kako da ga zaboravim i da li je ovo opsesija ili slučaj za lečenje.Uvek mislim da svi u kući imaju nešto protiv njega.On se od tada nikome od nas nije javio,a inače se uvek javljao.Takodje mislim da je mom ocu jos na pocetku bio cilj da ja nista ne pocinjem sa tim dečkom (zato što ima devojke na 3,5 dana a ne vezu),mada on tvrdi da nema nista ni protiv njega.Šta da radim?nemam volje da izlazim i da se družim mada sam ranije bila potpuno drugačija
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Zaljubljenost je reč koja ima svoju težinu i značenje. Vrlo je teško diskutabilno reći da smo u nekoga zaljubljeni ako mi tu osobu zapravo ni ne znamo. Najčešće, tada smo zaljubljeni u naše projekcije i ono što ta osoba predstavlja za nas. Ne znam da li da napominjem da te projekcije najćešće nisu poklopljene sa stvarnim osobama, niti da se naša očekivanja od tih osoba obistinuju.
Stoga se zapitajte šta je to što taj čovek predstavlja za vas? Da li je to prkos ocu? Potreba za zbližavanjem sa ocem? Možda nešto treće? Na koji način pohranjujete svoje strahove? Koliko shvatam, svesni ste toga da on ne zna za vašu zaljubljenost, niti pokušava da ima nešto sa vama. Kako to da vi i dalje ostajete u tom odnosu? Koja je vaša potreba?
Čak iako ste stvarno zaljubljeni, šta je onda ono što vas sprečava da otvoreno izađete sa svojim emocijama pred njim?
Srdačno,
Ognjen Vukotić