asked 12 years ago od malih nogu jako volim zivotinje medjutim sada sam vec u 40 im godinama i cini mi se da to prelazi sve granice normale. Vec imam 10 maca i psa i gde god vidim napusteno mace ja ga nosim kuci. Cak sam naisla i na negodovanje okoline ali u stanju sam da se borim za svoje ljubimce do zadnjeg. Kada vozim automobil samo gledam da odnekud ne uskoci neka zivotinja,pazim da je ne pregazim i veoma tesko podnosim kada vidim pored puta zgazenog psa ili macku.Osim toga izbegavam da slusam ruzne stvari vezane za to kako je nastradao neki pas ili macka,a ljudi koji me znaju paze da to i ne govore u mom prisustvu. Ono sto me najvise brine je to sto mnogo teze podnosim kad nastrada neka zivotinja nego covek,znam da je to vrlo cudno i zato vam se i obracam.Napominjem da sam imala puno razocarenja u ljude pa me zanima da li je to razlog ili nesto vise.Znam da je plemenito voleti zivotinje ali meni ova opsednutost ponekad i smeta
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Poštovana,
samim tim sto ste uputili pitanje našem Timu vidim da ste veoma motivisani i da ste spremni da sa svih strana pogledate u ovaj aspekt vašeg ponašanja. Rad na sebi svakako vam može pomoći da dalje istražite ono što ste sami nazvali “opsednutost” i što vam smeta u svakodnevnom funkcionisanju. Ljubav prema životinjama je vrednost koja je poželjna i predstavlja jedan pokazatelj opšte sposobnosti čoveka da pruži ljubav, ne samo prema drugim ljudima već i prema drugim živim bićima. Ono što je neobično u vašem ponašanju, kako ste i sami primetili, jeste što je ta strast veoma jaka i ometa vas u ostalim odnosima i funkcionisanju. Pokušajte da razmislite šta je ono što vam ljubav prema životinjama pruža a šta se razlikuje od neke druge vrste ljubavi? U kakvoj ste poziciji vi kada pružate tu ljubav životinjama a u kakvoj kada volite drugu osobu? Šta je ono što vas najviše plaši u ovim različitim odnosima? Ovo su samo pitanja koja mogu da vas usmere na dalji rad na sebi, a svakako bih vas podržala da u tome nastavite. Razgovarajte sa bliskim osobama i čujte kako oni vide vaše ponašanje, razmislite kakvu poruku o sebi šaljete i objasnite im kako se osećate. Nastavite da se bavite sobom iz različitih perspektiva. Srdačan pozdrav!
Bojana
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Poštovana,
U potpunosti se slažem sa koleginicom Bojanom i samo zbog toga što sam kao osvedočeni prijatelj životinja i udomitelj jednog malog psa i jedne mečke dirnut vašom pričom, dodao bih nekoliko rečenica.
Ljubav prema životinjama svako je veoma plemenita. Iako je to manje poznato, nije redak slučaj da više saosećamo sa životinjama nego sa ljudima. Meni se srce cepa svaki put kada me neki pas doprati do kuće i kada moram da ga ostavim pred vratima. Verujem dakle da tu niste usamljeni. Životinje, pre nego ljude doživljavamo kao nedužna, nevina bića koja nemaju onu vrstu odgovornosti za svoju sudbinu koja je svojstvena odraslim ljudima. S druges strane s životinjama je često lakše razmeniti emocije nego sa ljudima. Na istoj osnovi na kojoj lakše saosćeamo sa životinjama, takođe lakše seosećamo sa decom nego sa odraslima. Najzad, bez obzira na vašu zabrinutost, ja verujem da Vi ne bi ste ostali ravnodušni ni prema ljudskoj patnji, s tom razlikom što tu obično možete mnogo manje da učinite.
Mislim da je ovde problem jedan drugi aspekt, a to je vaša, kako mi se čini teškoća da obuzdate svoj sentiment kada su u pitanju životinje, a to vas, kako kažete, dovodi u problem sa okolinom i onemogućava vam da stavite tačku na broj svojih kućnoh ljubimaca. Pretpostavljam da je uzrok tome vaša snažna identifikacija sa životinjama u nezavidnom položaju. Čini mi se da vas nešto kod njih neodoljivo podseća na vas i vašu sudbinu. Možda njima poklanjate ljubav koju sami niste dobili i možda je to vaš način da očuvate svoju psihološku ravnotežu. Ako nekada ipak odlučite da više ne povećavate broj svojih ljubimaca, biće vam lakše da to i sprovedete u delo ako na ovaj način budete rasvetili svoje psihološke mehanizme. Ovi mehanizmi su jaki, pa ima ljudi čiji broj ljubimaca toliko naraste da to na kraju počne da ih urožava. Zato je važno da kroz rad na sebi razvijete mehanize kojima će te sebi u ovoj sferi postaviti granice. Tu vam, ako ne želite da kroz te procese prolazite sami od pomoći može biti i psihoterapija.
Srdačan pozdrav vama i vašim ljubimcima
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago POSTOVANI NIKOLA BAS STE ME ODUSEVILI SVOJIM KOMENTAROM I PUNO VAM HVALA STO STE SE ZAINTERESOVALI ZA MOJ SLUCAJ. VI STVARNO NISTE PROMASILI ZANIMANJE JER STE ME SHVATILI KAO DA ME GODINAMA POZNAJETE.HVALA NA POZDRAVIMA I ZA VAS TAKODJE POZDRAV OD MOJE VESELE DRUZINE
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Ljudi moji dragi, sve vas pozdravljam i hocu da vam saopstim da imam potpuno isti problem. Ja umirem svaki put kad vidim male mace, odbacene pse,insekte, mrave i ostale male zivuljkice preskacem kad ih vidim naravno u to ne racunem komarce 🙂 ali imam isti problem da okrenem glavu i da se pravim da nista nisam videla , lagano vozim auto da mi nesto ne izleti pod tockove, i jako mi je tesko da sebe nekad podnesem. Ja imam 32 god. radim u pozoristu, udajem se za mesec dana, nista mi ne nedostaje u zivotu , jedino sto mislim da ce me briga za zivotinje ubiti jer previse tugujem. Dolazim do zagljucka da sam u proslom zivotu morala biti neki ubica zivotinja ili neki sinter pa mi se sad to vraca. Ja vas ocajnicki molim da ako je neko uspeo da se iskontrolise da mi napise kako i na koji nacin, i ako neko zna neko bolje resenje neka pise. UNAPRED ZAHVALNA!