Pisao sam vam skoro, ono da me je ostavila devojka koju nenormalno volim. I pomirismo se mi, i videsmo se jednom, i evo opet raskinusmo.. Ali sad mi to izgleda kako zauvek. Sad mi je malkice lakse, jer sam kroz sve ovo prosao, ali opet, boli… Oboje smo krivci… A ja treba da ucim, da ispopravljam ocene.. Pa ako moze neki savet kako da to potisnem i da zapnem sad da dobijem dobre ocene pred kraj, a da tu patnju svedem na minimum?
Zdravo!
Drago mi je da nam ponovo pišeš. Meni izgleda da upravo učiš šta je ljubav i da ti dobro ide bez obzira na raskid. Napravio si sjajan uvid da uvek zajedno sa patnerom kreiramo ono što se događa i da svako ima svoj deo odgovornosti, ma koliko bilo teško i ma koliko bili nesigurni i da je dobra volje zapravo ono najvažnije.
Učenje nije lak posao. S druge strane bilo bi veoma dobo da nečim zaokupiš svoju pažnju jer ti to može pomoći da lakše prebrodiš bol. Da bi sebi pomogao u poslu, koristi što bolje vreme koje provodiš u školi i ako imaš mogućnosto traži pomoć od drugova.
Nikola
Pa učim.. Ali, probudim se ovako ujutro, i hoću da crknem, bukvalno. Opet se sve nadam da će mi se vratiti, jer prošli raskid je pila lekove za smirenje, nije mogla bez mene, jedva je čekala da joj se javim.. Ovaj put ću izdržati a da joj se ne javim, neka se javi ona meni, pa neka dokaže i ona meni da joj je stalo, i da me voli.. a mnogo se plašim da se ne javi, jer se mi bolesno volimo, znam da me voli.. Izvinite ako sam dosadan (:D) ali mi vaša pomoć puno znači. Hvala unapred.