Samo kad se probudim, ne znam kako da ti objasnim. Ali obuzmeme neka tuga i praznina i onda strahujem za sebe 🙂 plasim se da budem depresivna, pa samo o tome razmisljam. Inace raskinula sam dugu vezu prije 3mjeseca, moguce da je i zbog toga.. a nemam vise one cne misli 🙂 samo ne razumijem ovu prazninu jutarnju, ali to je tako valjda normalno, samo sto ja oko svega dizem frku kao vjeciti plasljivac :))

Nemas se cega plasiti, vidis, nisi mi rekla da si prekinula tu vezu toliko dugu…Trebalo bi da se malo trgnes i da pomislis da je zivot jedan, i da ga treba proziveti na pravi nacin…niti u strahu niti ne daj Boze u depresiji…Gledaj sve sa lepe i pozitivne strane. Budi optimista! Kada se probudis ujutru samo zaklopi oci i zamisli neku livadu siroku i tibe na njoj kako gledas u nebo i udises cist i svez vazduh…A sto se tice te veze iz koje si izasla, potrudi se koliko god mozes da je obnovis…ako ga volis…ako ne, nadji svoju drugu polovinu 🙂
SRECNO :)))

Iskreno, prvi put se osjecam ovako pa mi je to stvorilo dodatnu frku, ali evo prolazi, osjecam se bolje svakako 🙂
Hvala ti na savjetima 🙂

Nemas pojma koliko mi je drago! :))
Sve ce to doci na svoje!
Nista i drugi put 🙂

Poštovane dame,

Veoma mi je drago što ste na našem blogu vodile ovu lepu i sadržajnu konverzaciju i zahvalni smo vam na tome. Baš u trenutku kada smo bili prezauzeti poslom dogodila se ova vrsta međukorisničke pomoći, prepoznavanja i razumevanja, da tako kažem u pravi čas.

Istovremeno se izvenjevam što na vaše pitanje do sada nismo odgovorili. Evo nekoliko reči.

Kompulsivne (prisilne) radne zapravo su u vezi sa našom potrebom za kontrolom. Njihovo izvođenje donosi privremeno olakšanje i njihovo odlaganje stvara strah da će se nešto loše desiti. Zapravo svako od nas ima neke svoje sinte kompulzije kojima pomalo “vrača”. Problem nastaje kada ova vrsta “odbrane” od teškoća zvlada nama, tj. kada postne opsesija i time počne da narušava našu funkcionalnost.

Drugi problem o kome se ovde govori verovatno predstvlja nešto što se zove prislnim mislima. Prisilne misli su sve vrste negativnih razmišljanja kombinovanih sa strahom ili strepnjom, kojih nemožemo da se oslobodimo, tj. ne polazi nam za rukom da ih se voljno oslobodimo. Skoro svi povremeno imamo prisilne misli. Nešto nas brine i ne možemo da prestanemo da razmišljamo o tome.

Ponekad na brinu opasnosti koje nisu realne. To se tumači kao jedna vrsta psihičke odbrane kojom pomermo pomeramo svoj strah sa realnih na nerelne objekte. Nekda nam je prosto teško da se povežemo sa svojim pravim strahovanjima, nezadovoljstvima, bolom. Nekada naši strahovi i nezadovolkstva datiraju još iz detinjstva i već smo tada uspeli da ih potisnemo negde u svoje dubine, jer nismo imali snage da ih budemo svesni i da se sa njima suočavamo.

Kako kod opsesivno komulisvnih radnji tako i kod psislnih misli lek je rad na sbi kroz bolje upoznavanje sebe i svesnost. Ikao obično milimo drugačije, mnogo šta što se događa u nama zaporavo izmiče našoj svesnosti. Čitava psihoterija zapravo i nije ništa drugo do unošenje svesnosti u razne naše pozadinske procese. Ovo je proces kojim vraćamo strahove tamo gde oni zaista pripadaju. Osvešćujući ih i artkulišući ih kroz reči i razmenu sa drugom osobom mi se sa njima suočavamo i tako ih postepeno prevladavamo.

Za razliku od deteta koje nije moglo da izađe na kraj sa nekim zastrašujućim okolnostima, koje nije moglo da ih izdrži i prevaziđe, mi kao odrasli sada možemo. Dete u nama međutim još uvek čuva svoje uverenje da je najpametnje sve potisnuti i rešiti “magijskim” putem. Korz proces rada na sebi mi se vraćamo svom unutrašnjem deteu, ponovo prepoznajemo njegove strahove i osećanja i pružamo mu utrahu i podršku koju je trablo a nije je imalo. Na taj način ono se postepeno oslobađa, postaje srećnoje, razgiranije, slobodnije tako da naš život dobija na kvaliteu.

Ove procese možete sporvoditi sami korz literaturu, pitsanje, meditaciju i druge oblike spiritualnosti ili korz psihoteriju kao jedan poseban i dragocen oblik spiritualnog iskustva.

S poštovanjem, Nikola