Postovani, od malih nogu  s vremena na vreme javljaju mi se opsesivno kompulsivni simptomi i cesto prate neke stresne situacije ili nezadovoljstvo u zivotu. Imala sam vrlo haoticno detinjstvo pa su se u skladu sa tim pojavili i ovi simptomi. Prozivela sam razvod roditelja i napustena sam od strane oca, jako briznu i previse zastitnicki nastrojenu anksioznu majku i teske finansijske krize kojih sam svesna bila jos i pre polaska u skolu. Sa svim tim smo se izborili i sada imam odlican i podrzavajuci odnos sa majkom koja mi puno znaci a sa ocem nemam kontakt. Uspesna sam na fakultetu i ponosna sam na sebe. Medjutim neke finansijske krize i stres od ispita izazvale su kod mene napade panike koji su prestali pre dve godine kada sam pocela da pijem antidepresiv. Medjutim cela situacija sa koronom kada sam bila bez obaveza, nisam radila bilo mi je dosadno izazvala je kod mene jako pogorsanje opsesivnih misli da cu poludeti, koja je poenta zivota, sta ako upadnem u depresiju i naudim sebi iako to nikako ne zelim i jako zelim da zivim, da cu umreti od neke bolesti.. promenila sam tada neke stvari u svom zivotu, vise se druzila, radila, ucila, probala nove hobije i aktivirala se i sada sam mnogo bolje, osecam se srecno i stabilno, ne pitam se vise o poenti zivota nekako sam je pronasla. Medjutim, i dalje se setim cesto tog perioda kada sam bila lose i imala opsesivne misli i bude mi jako zao sebe kako sam bila uplasena i izgubljena, vracaju mi se slike iz tog perioda i izbegavam da nosim odecu npr iz tog perioda jer me podseca na to.. Takodje se bojim da se to ne ponovi. Moje pitanje je zasto me secanje na to tako muci i da li je moguce izleciti se psihoterapijom i skinuti se sa antidepresiva. Puno hvala i pozdrav.