asked 8 years ago Molim Vas za savet… Majka sam dvoje dece, ćerka ima 23 godine, a sin 16. U zadnje vreme sam postala mnogo popustljiva prema njima, ne znam da zauzmem stav i da ostanem dosledna u tome. Ne znam da objasnim zašto sam takva i evo toliko se mučim i ovaj tekst da napišem. Nemam nekih ozbiljnih problema s njima, a i kad se desi nešto neočekivano, ja ne znam da se postavim kao roditelj. Čini mi se da sam u nekoj paranoji, da sam isuviše posesivna, da imam strahove koje ne mogu da pobedim, niti da kontrolišem, tipa pobeći će od kuće, uradiće nešto sebi… Nemam razloga za takve strahove, jer nikad nisu tako nešto ni pokušali, čak se i izvinjavaju kad pogreše. Verujte, najviše sebe osuđujem, pokusavam da prevaziđem, al jednostavno mi nikako ne polazi za rukom. Osećam da ih s jedne strane gušim, a s druge strane da im dajem možda i preveliku slobodu. Uhvatim sebe, što me jako brine, kako im povlađujem za nešto za šta ne bih trebala, jednostavno brzo im i opraštam i zaboravljam greške. Plašim se da ih ne upropastim, svesna sam da to više nisu deca, al jednostavno ne umem. Oprostite ako sam konfuzna.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Kao što ste i sami rekli, ne radi se više o deci, koja će bezpogovorno slušati svaku vašu reč i na koju možete uticati toliko da biste mogli da ih upropastite. Ono što može da se desi jeste da njih, kao i vas, vaša konfuzija zbunjuje.
Razmisliste kako i odakle funkcioniše vaš strah i koja je njegova uloga. Na koji način mislite da će oni otići i sa druge strane kako se bojite da ih pustite da odu? Pokušajte da budete svesni, da će taj dan doći i da, što su stariji, to će hteti da budu samostalniji. Najveći broj roditelja strahuje da se ovim odlaskom završava i ljubav, što svakako ne mora da bude istina. Šta više, ljubav se ovom separacijom razvija na potpuno nove načine, jer deca tada najviše postaju svesna vrednoće sigurnog doma i majčinske ljubavi.
Šta god da sada odluče da urade, pogotovo vaša ćerka, jednostavno je njena odluka i potrebno je da budete podrška, verujem da ćete, onda kada zapravo bude potrebno da striktnije reagujete, verovatno tako i reagovati. Razmislite koliko vaši strahovi imaju realne osnove sa ponašanjima vaše dece, a koliko sa vama samima. Ukoliko se oni ipak ponašaju loše, a vi niste sposobni da im stanete na put, onda se zapitajte šta vas sprečava u tome? Kako ne umete da povučete granicu i šta povlačenje granice donosi za vas?
Srdačno,
Ognjen Vukotić