asked 8 years ago
Ja sam student sa problemom odlaganja obaveza tj. ucenja. Vec sam prevrsio svaku meru sto se tice duzine studiranja i nikako da se opametim. Imam lepo vremena svake godine od oktobra do juna da radim redovno vezbe, da redovno ucim, da sve lepo polozim i da imam slobodno leto. Medjutim, ja nista od toga ne radim. Bukvalno sedim i cekam da vreme prodje ili se setkam po kuci. Onda dodju ispitni rokovi, tri ili cetiri dana pred ispit ja krenem da ucim, vidim da ne ide za tako malo vremena i batalim. I tako vec godinama. Jun mi je vec prosao, a ja vec sada jasno vidim sebe da ni za septembar necu nista spremiti, vec cu postupiti po staroj matrici.
Ne znam sta je to sa mnom. Ne volim ta osecanja nervoze, straha, brige i kasnije zaljenja koja se javljaju pre, tokom i nakon ispitnog roka, a evo vec godinama sebi stvaram upravo takve situacije. Da li ja sebi na nekom nesvesnom nivou zelim neuspeh, verujem da ga zasluzujem, nemam pojma sta je to sa mnom. Cudno je to kako verujem da sam ja taj koji odlucuje, da imam moc da na vreme sednem i ucim, a onda to nikada ne ucinim. Kao da neko/nesto drugi vlada nadamnom. Ako moze neki savet bio bih vam zahvalan.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Zdravo,
Na kraju svog posta postavljaš zaista zanimljiva pitanja, koja su možda samo početak tvog ulaza u svet samospoznaje i ličnog razvoja. Pozvao bih te da se ovim pitanjima zaista pozabaviš na jednom dubljem nivou, prorađivajući ih kroz, na primer, psihoterapiju.
Snalaženje i učenje na fakultetu ni malo nije lak posao, potpuno te razumem. Ponekad se desi da su predmeti dosadni, profesori prezahtevni ili jednostavno literatura očajna i konfuzna, a ponekad jednostavno mi nismo dobro organizovani, dozvoljavajući da nam se energija raspe na sve strane, pre nego što zaista sednemo da obavljamo svoj zadatak. Da li ti ovo zvuči poznato?
Na fakultetu, naučio sam, da moramo učiti da učimo, obzirom na veliki broj gradiva i obimnih literatura. Kada kažem na učenje kako da učimo, mislim na učenje tehnika učenja, organizacije vremena, kao i pomagala pri učenju. Lično meni, dosta pomaže pomodoro tehnika, koja blok od određenih 2h sata u danu podeli na 4x25min sa pauzama od 5 i 10min između jednog bloka. Na ovaj način se ne opterećujem da za kratko vreme uradim što više, a anksioznost koja mi se možda javi pred bogatom knjigom, se značajno umanjuje. Pozivam te da probaš. Dalje tu su tehnike mentalnih mapa, objašnjavanja i opisivanja, vizualizacije, o kojima možeš pročitati svuda po internetu, a koje mogu tvoje učenje učiniti istrpljivijim i zabavnijim.
Naravno, veliki faktor u učenju ima i sama motivacija, ali i čvrst, odlučan i istrajan duh, koji takođe važi i kod spomenutog vežbanja. Kada se preopteretimo željama od sebe i kada stanemo pred sve te velike zadatke i naša očekivanja, možemo osetiti strah i anksioznost, napetost. Mali koraci su uvek najvažniji u stvaranju zdravih navika. Stoga te pozivam da probaš da za početak imaš makar 25 minuta učenja dnevno, ujutru uz jutarnju kafu na primer. Isključi sve ono što te ometa i pokušaj. Postepeno, ukoliko uspeš, to vreme možeš povišavati. Na kraju, šta je 25 minuta u odnosu na 14h ili 15h koliko smo budni u celom danu?
Ukoliko izuzmemo organizaciju vremena i zadataka, ramzmisli šta dobijaš svojim odlaganjem obaveza? Da li ti je to ponašanja poznato od ranije? Kako održavaš to ponašanje? Šta se događa u tebi kada treba da učiš? Šta se događa u tebi kada odustaneš od ispita? Kako možeš da osetiš da znaš šta je to što ti treba u trenucima kada ne učiš? Da li ti vidiš neke dublje razloge ili pretpostavke svom ponašanju? Šta se dogodi pa ti ne kreneš da učiš? Kako si tada?
Srdačno,
Ognjen Vukotić