Poštovana/i,

Postoji mnogo razloga. Na prvom mestu, što su naši mentalni problemi teži, to je naša svest da nam je potrebna pomoć, gotovo po pravilu manja. Pitanje uzimanja lekova tada možemo doživeti kao pitanje časti. Ako pristanemo na lekove to znači da je pobedu odnela okolina koja smatra da sa nama nešto nije u redu. Prihvatanje da sa nama nešto nije u redu možemo doživeti kao udar na naš ponos i dostojanstvo. Uzimanje lekova sa sobom povlači veliku stigmu duševne bolesti.

Psihijatrijski pacijenti intuitivno osećaju da nije problem samo u njima, već da su njihovi mentalni problemi u vezi sa mentalim problemima ostalih članova porodice i uopšte društva. Nema sumnje da su tu sasvim u pravu. Uzimanje lekova za njih tada može značiti priznanje da je problem samo u njima, a to jednostavno nije tačno.

Psihijatri najčešće ne objasne svojim pacijentima mehanizme dejstva lekova i važnost njihovog uzimanja. Pacijenti najčešće nisu dovoljno edukovani o načinu na koji će im lekovi pomoći.

Postoje grupe psihoaktivnih lekova koje izazivaju dosta neželjenih efekata. Kod nas nažalost postoji loša praksa da se neželjena dejstva lekova i žalbe pacijenata u tom smislu ne shvataju ozbiljno, već se obično čeka mesec dana da se pacijent privikne na lek, a ako se to nedesi, terapija se tak tada koriguje. Neki pacijenti teško se privikavaju na terapiju.

Rezultati koje terapija lekovima postiže dosta variraju od osobe do osobe i od poremećaja do poremećaja. Ima pacijenata kod kojih terapija lekovima da veoma dobre rezultate ali ima i onih kod kojih ti rezultati izostaju. Lečenje [url=http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija/psihoterapija-i-lekovi/189-psihoterapija-i-lekovi-psihoteraija-i-psihijatirja.html]samo lekovima, bez psihoterapije[/url] u svetu se smatra prevaziđenim, ali je u siromašnim zemljama kao što je naša uobičajna praksa. Pacijenti imaju potrebu da razgovaraju o svojim teškoćama, imaju potrebu za pažnjom, razumevanjem, lepom rečju. Kako to nije ono što će od psihijatra dobiti, ljudi prosto nemaju poverenja u njih.

Neke osobe se plaše da će uzimanjem lekova razviti zavisnost i žele sami da se bore sa svojim problemom, bez pomoći hemije. Neki psihofarmaci, kao što su anksiolitici zaista stvaraju zavisnost i zato ih je potrebno uzimati pod kontrolom lekara.

Psihoaktivni lekovi uzimaju se u relativno dugim vremenskim periodima, tako da zahtevaju jedan stepen discipline i brige o sebi koji mnogi pacijenti nemaju.

S poštovanjem,
Nikola