Porodila sam se pre tri meseca ,zeljena trudnoca tokom trudnoce sam se radovala svakom bebinom pokretu,zamisljala na koga ce da lici,kupovala cak igrackice da joj jednom dam ,zamisljala gde bih je vodila.Cuvala trudnocu pazila na ishranu kako bi dete bilo zdavo,zamisljala scenu kako jednom muz dolazi sa posla a dete mu trci u susret ili pak nova godina a detetu pruzim paketic sa tim igrackicama sve su to stvari koje su mi bile u glavi.Porodjaj je prosao doduse je bio malo tezi jer je beba bila krupna.Medjutim kad sam trebala dete prvi put da podojim u porodilistu krenula sam to radim po uputstvima sestre medjutim nije mi islo,i osecala sam totalnu nesigurnost jer jednostavno je meni odgovarala druga tehnika dojenja a ne ona koju si mu oni pokazivali.Medjutim to sam shvatila tek jedno dvadesetak dana nakon porodjaja da ja mogu da je nahranim al na moj nacin al dok to nisam shvatila bila sam u stalnom strahu dal cu to umeti i dal cu umeti da prepoznam bebine potrebe.Danas umem da prepoznam njene potrebe al mi se cini da sam se potpuno udaljila od nje emotivno,a to nije bio slucaj.Recimo bio je slucaj da sam je jednom hranila i pomislila o boze kada bi samo ovaj trenutak potrajao vecno i kako sam samo srecna sto je imam cak sam i roditeljima rekla da sam zaljubljena u svoje dete i da sam jednostavno SRECNA.Nakon toga su mi krenule misli bukvalno niotkuda ,recimo prodjem pored noza i samo mi krene misao kako je ubadam tim nozem,il kako joj stavljam kesu na glavu pa su krenule misli a sta ako prerezem sebi vene na rukama,il da vidim sebe obesenu i svih ti misli me je strah.Danas kada me moje dete pogleda i nasmesi mi se pomislim u sebi kako se moje malo lepo smeje al kad bi znala da mama hoce da je ubije i sad mu suze idu dok ovo pisem,ja ne zelim da mi se ovakve stvari desavaju a ne znam zbog cega mi se desavaju,samo zelim da prestanu i da ponovo volim svoje dete,tj da mi se vrati onaj osecaj potpune srece dok je drzim u rukama.Znam da sam previse brinula,kad joj se zapusio nosic bukvalno sam plakala o grcevima da i ne pricam,dal je moguce da osecanje moze nestati tek tako ako je uopste nestalo.Prepisali su mi xanax po potrebi od 0,25mg al u uputstvu pise da se ne koristi tokom dojenja.Ne zelim da nju tako malu i neznu trujem hemijom kad joj je vec majka ovakva kakva je. I sad razmisljam kad jednom poraste kako cu se igrati sa njom al se ponekad bojim ko da to necu docekati,ne znam sta se ovo desava sa mnom… ja u ovom problemu nemam ni !psiholosku ni materijalnu pomoc od strane bliznjih ,a ne radim nigde pa ako biste mi mogli pomoci savetom bila bih vam veoma zahvalna…tuzna mlada mama