asked 9 years ago apsolvent sam pravnog fakulteta, ostao mi jos jedan ispit do kraja. medjutim, ja ostvarenim rezultatom nisam zadovoljan. nisam obnavljao nijednu godinu ali sam apsolventski staz ‘razvukao’ duze od godinu dana. a zasto? sve zbog anskioznosti koja me pratila, straha od neuspjeha, misljenja drugih, negativnih misli u smislu ‘nisi ti za ovog, neces uspjeti itd’, nisam uspio ostvariti cak ni prosjek koji sam zelio. ne znam kako da prevazidjem ovo nezadovoljstvo i da se pomirim sa sudbinom!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Izvinite što ste dugo čekali na naš odgovor.
Zaista nije jednostavno uspeti u današnjem svetu. Zadaci koji su u životu pred nama jesu složeni i traže veliki rad i snažnu volju. Strah pred svetom, pred budnošću, strah koji osećamo dok postajemo neko i nešto prirodan je deo tog puta. Ponekad ne možemo da sa zahtevima izađemo na kraj tako da zadovoljimo svoja očekivanja i nezadovoljstvo sobom je takođe neophodan deo rasta i jedna od nezaobilaznih osećanja u životu.
Mnogo ima toga što je lekovito za naše samopouzdanje i što može biti hranljivo za našu veru u sebe, a na prvom mestu tu je život sam. Dalje koračanje, snalaženje, preduzimljivost, građenje saveza sa drugima, sve to možemo uzeti kao svoju podršku.
Za mene je pitanje na koji način Vi uzimate sebi podršku i na koji način sebi odajete poštovanje. Na primer, koliko god da vam je bilo teško Vi ste koračali dalje i sada se nalazite nadomak završavanja jednog velikog posla. I ako ste produžili apsolventski staž za godinu ili dve, možda vam je to vreme bilo potrebno posle tri godine rada. Razmislite o tome da biste svojim uspesima, najviše činjecim da niste stali , već da idete dalje i borite se, mogu biti i zadovoljni. Najzad to je ono jedino što u životu i možemo. Ići dalje. Već samo to je uspeh.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Ne znam ni zasluzujem li da odam postovanje sam sebi. Ne mogu da podnesem atmosferu u kuci. Otac seljak, stalno psuje, vrijedja, tu su mi i sestrici jer je sestra na radu u Njemackoj pa djeca zive kod nas i njih stalno galami, onda galama u dvoristu kad se skupe da se igraju, nemam mirnnog mjesta gdje bih se mogao opustiti i sve to za posljedicu ima nervozu, nenaspavanost i sl. to me boli najvise sto zbog drugih nisam uspio da se pokazem i zato bih najradije kad zavrsim sve knjige i diplomu zapalio i otisao odavde da me nista ne podsjeca na ovih 5 godina zivota.