Dobro vece!
Zavrsila sam osnovnu skolu i krenula u srednju. U osnovnoj skoki nisam imala bas najbolje iskustvo sa drustvom, ne zbog mene, nego zbog toga sto se jednostavno niko ni sa kim nije slagao. U tom odeljenju u osnovnoj skoli postojao je jedan decak koji mi se svidjao. Ne znam, ali ne zelim da sebe uveravam da mi se ne svidja i dalje, kad znam da je tako. Mozak mi govori da nisam, a srce da jesam zaljubljena u njega. On je bio valjda zaljubljen u mene, sve dok u odeljenje nije dosla jedna devojcica koja je inace bila fufaa (izvinjavam se na izrazu). Onda kada je on nju upoznao, poceo je da se druzi sa njom, i ona mu je postala najbolja drugarica, cije prijateljstvo i dalje traje. On je bio normalan sve dok ona nije dosla u nase odeljenje (sada vec bivse). Pre nego da ona dodje, prema meni je on bio sasvim ok, salili smo se, pricali stalno, smejali se zajeno, i stekla sam utisak u tom periodu da mu se svidjam, jer je pokazivao znake. Ne znam sta se desilo, ali kao da je neki djavo usao u njega kad se ona pojavila u njegovom zivotu, nisam ga prepoznavala bukvalno kad se sprijateljio s njom. U tom periodu mene nije primecivao vise, kao da ne postojim, postojala sam mu samo kada sam trebala da mu pomognem.Medjutim, za mene je on najlepse bice, i iako znam da se promenio,ostace najbolje i najkompletnije. Nismo se mnogo puta dopisivali dok smo bili u osnovnoj,vec samo 3 meseci pre mature. Od kad smo krenuli u srednje skole, putevi su nam se razisli, svako je krenuo na svoju stranu (sto je i normalno na neki nacin), ali vratila bih se u one dane kada bih se trudila oko njega i kada bi stao preko puta mene i “tuzno” me pogledao zato sto nesto nisam uradila kako treba. Znate, kako vreme odmice, sve mi vise on nedostaje, njegov osmeh i oci koje se smeju zajedno sa usnama, koje nisam videla vise od 7 meseci…jednom sam se vracala sa folklora skoro i on je bio u autobusu sa drugarima i drugaricama, krenula sam da izadjem na stanicu, a On se progurao velikom brzinom kroz guzvu, pa je stao iza mene i udahnuo duboko kao da mirise nesto i izdahnuo. Samo sam se okrenula, pogledala ga i izasla. Od tog dana koji je bio pre 2 meseca, vise ga nisam videla.Na fejsbuku je napisao toj najboljoj drugarici kao komentar na neku sliku iz osnovne “Kako mi nedostaje sve…”.Njegov broj sam iz besa izbrisala i kajem se zbog toga…mada i kada bih imala njegov broj, ne bih mu poslala poruku, jer ne bih imala hrabrosti. Ne znate koliko sam zaljubljena u njega, koliko mi nedostaje njegov osmeh u uglu usana i oci pune sjaja. Sta da radim? Da ga zaboravim ne mogu iako nisam bila sa njim u vezi, ali sam bila celu osnovnu zaljubljena u njega. I sada mi se cini kao da ni u koga drugog ne mogu da se zaljubim, probam, ali mi ne ide…kazem sebi da ga ne volim vise i da ima boljih od njega, ali srce mi kaze drugacije..,pomozite mi!