asked 8 years ago
Postovani, prvo bih zelela da pohvalim ovaj sajt i vasu nesebicnu pomoc koju pruzate mladim ljudima koji nemaju novca, hrabrosti ili mogucnosti da odu kod psihologa na razgovor. U proslosti sam pisala par puta, i prijatno bivala iznenadjena svaki put iznova.
No, da predjem na stvar. Ja sam anksiozna, i zna me uhvatit strah sta ako taj osecaj predje u “ludilo”. Ne zelim nikoga da uvredim terminom, prosto ako predje u stanje psihoze, da se strucnije izrazim. Posto sam bila i na razgovor uzivo, motivisana jednim od vasih odgovora, psihilog mi je objasnila da ta stanja poput aknsioznosti, okpa, hipohondrije i slicno spadaju pod neuroze i da su skoro nikakve sanse da te osobe obole od psihoticnih poremecaja. E sad da li je to rekla da me umiri i da li je to stvarno samo simptom anksioznosti zelim da cujem od vas. Daleko od toga da sumnjam u nju, ali znam kako mogu biti naporna sa svojim pitanjima pa mozda ona ne zeli da me sekira dodatno.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
Svakodnevne anksioznosti, pa čak i one jače misli koje umeju da budu poražavajuće i okrutne prema nama, ipak nemaju dovoljno snage da nas potpuno izlude. Za to je potrebno mnogo više.
Čini mi se da Vas Vaš psiholog nije lagao kada Vam je ponudila svoje objašnjenje. Zaista postoje mnogi drugi faktori koji su potrebni za razvijanje psihoze. Pokušajte da pratite svoje telo, koje biva pod sve većim stresom usled anksioznih misli, prepoznajte ga kako izgleda kada je napeto i pokušajte da ga svaki put kada primetite napetost, opustite, fokusirajući se na sebe i telo.
Preporučujem Vam da pročitate ovaj [url=http://www.anxietycentre.com/anxiety-symptoms/fear-of-going-crazy.shtml]članak[/url], koji sam na datu temu, pronašao na internetu.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Imam 19 godina i sve je uredu bilo do neki mjesec-dva dok nisu poceli napadi odjednom zeludac me bolio i onda srce ubrzano lupa onda suicidne misli i izgubim se jednostavno i nisam htio to da govorim nikom mislio sam ako budem ignorisao da ce proci ali nije samo gore postalo. Promjena raspolozenja bude sve normalno i odjednom neke mislili mi se podju vrtiti po glavi i srce mi podje lupati jako i oduzmem se i ispocetka mislio sam da ce proci ali sad me vec strah. Imao sam kad sam manji bio 7-8 operacija teski i onda u 2015 smrt oca i sve to pa mislim da to sad sve utice na mene jednostavno ne znam. Onda sam odlucio da procitam na internetu simpome i to aneksioznost depresija i jos bilo je toga ali sad ja ne znam sta je i pokusavam otkriti jer stvarno nisam se sa ovim nikad susretao i ruzan je osjecaj bas odjenom bez ikakvog razloga mislim neke gluposti i srce mi lupa kao ludo i onda me jos strah uhvati i pretjerano mislim o tome i onda jos vise. Mozel to biti od stresa i od toliko operacija sto sam prezivio i kao manji trebao sam ici psihologu ali nisam htio. Nekad sam ljut ne znam sta mi je pa onda to se na drugim odrazava i poslije mi b ude krivo i uvijek sam pod nekim stresom. I sad opet trebam ici Psihologu i isao sam jednom samo da se narucim i rekao sam mu to da mislim da je aneksioznost, depresija onda nesto sam citao i o amygdala i onda kad mislim o tome jos vise me panika uhvati. Ako mi mozete odgovoriti na ovo bio bih zahvalan. Lp
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Zdravo
Kada se u nama dešavaju stvari koje ne razumemo i na koje nemamo objašnjenje ili logičan odgovor, prirodno je da osećamo strah, uznemirenost. Nije lako odgovoriti na pitanje šta simptomi zapravo znače jer su oni povezani za celokupnom našom psihom i načinom funkcionisanja.
Može biti da je povezano sa razlozima o kojima si nam napisao, jer, nekada uzrok za naše sadašnje stanje ima korene u prošlosti, i kada smo pod stresom vraćaju nam se stari simptomi, koji su ostali negde u nama.
Kada osetimo da nam je telo pod velikim stresom možemo pomoći sebi tako što obratimo pažnju na disanje, udišemo i izdišemo duboko, i pokušavamo da opustimo telo. Možeš pročitati i odgovor na prethodno pitanje na koje je odgovorio kolega. Na internetu postoji suviše informacija koje mogu a i ne moraju biti odgovor na naše stanje. Nekada nas suviše informacija o našim stanjima samo zbunjuje. Preporučila bih razgovor sa psihologom ili sa nekim od psihoterapeuta, kako bi pronašli smernice i odgovore vezane samo za vas.
Srdačno,
Bojana Radlović