asked 9 years ago Stalno citam vesti, posebno crnu hroniku, jer mozda ce da izbije rat kod nas, ili neka velika nesreca, pozar, udes, epidemija i da i ja necu znati za to. Zato se trudim da budem obavestena, da bih se na vreme zastitila. Pocela sam da ispitujem sebe zasto to radim, i nekom samoanalizom (pitanje koliko sam uopste uspela da pravilno da izanaliziram sebe, jer nisam o tome pricala sam strucnim licem) dosla sam do zakljucka da se mozda plasim smrti (straha kao samog straha nemam, ali ne bih volela da me neko ubije ili u nekoj katastrofi da izgubim zivot). Uz to vrlo emotivno reagujem na lose dogadjaje. Prosle godine kad su bile poplave onih nekoliko dana ja sam kad god bih cula vesti u vezi toga plakala, sve te dane kad su bile najgore poplave sam preplakala kao da je meni neko najblizi bio tamo (iako nikog ne poznajem iz tog kraja). Trebala sam prosle nedelje da putujem avionom, i otkazala sam let, nikada nisam letela avionom, i nemam strah od letenja, vec imam tako neka razmisljanja sta ako obore bas taj avion u kom sam ja, ili ako bude nevreme ili bomba u avionu, sanse da se prezivi su mi minimalne. Evo sta se desilo onim Rusima, pre neki dan, ni krivi ni duzni, srusio im se avion, svi poginuli. Ne znam sta da radim? Da li moje pisanje ukazuje da imam neku dijagnozu? Kazu mi misli pozitivno, i ne obracaj paznju na to, ja ne mogu da zmurim, i da ignorisem, kad realnost nije ruzicasta. Kazu mi ne prizivaj nesrecu u zivot, jer samim razmisljanjem kao prizivam da se to manifestuje u mom zivotu,a ja zaista ne zelim nikakve nesrece …
Cenim i zahvalna sam na svemu sto imam u zivotu, i ljubavi koju stalno dobijam, i lagodan zivot koji mi je omogucen,nikada nisam imala nikakve panicne napade, i generalno ne plasim se nicega, nemam fobije, volim ekstremne sportove i adrenalin (evo na primer pre sam isla i na planinaranje, rafting, na praglajding… ) tako da ono sto sam nabrajala su mogucnosti za koje mozda postoji sansa ( doduse vrlo mala) da se nesrecan dogadjaj desi.. Ne znam kako vecina ljudi misli samo od danas do sutra, i nema nikakve planove sta da radi ako krene po zlu, jer u nekim situacijama su sekunde presudne za prezivljavanje.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Egzistencija jeste neizvesna i mnogo je načina da stvari krenu naopako. Strah pred neizvesnošću života i strah od smrti prirodan je deo svakog ljudskog bića. Biti čovek znači živeti sa ili uprkos strahovima i neizvesnosti.
Pitanje koje možemo da postavimo je da li osećate da je vaša usmerenost u ovom pravcu preterana za vas i koji je njen smisao. Sve situacije koje ste naveli imaju jednu zajedničku osobinu a to je da su veće od vas i da Vi u njima nemate moć kontrole. Stoga bi vas pozvao da razmislite o temi moći i kontrole u vašem. Kako se vaša moć i snaga kontrole manifestuju u vašem životu, kako je to bilo u prošlosti, kako očekujete da će biti u budućnosti? Koje su to vama bitne stvari kojima možete ili ne možete da vladate u svom životu? Koje su sfere zadovoljstva u kojima osećate da uspevate da ostvarujete sebe a u kojima osećate da vam to ne polazi za rukom? Pokušajte dakle da vašim strahovanjima koja su vezana za globalni plan, date za promenu opipljivi, razumljivi, svakodnevni oblik koji bi svoje utemeljenje imao u onome što zaista osećate u odnosu na svoj realan život.
Drugi pravac o kome može razmišljati je konstelacione prirode. Bert Helinger razvio je krajem prošlog veka jedan terapijski pravac u kome je utvrđeno da mi na neki način nesvesno pamtimo i manifestujemo iskustva naših predaka, čak iako ne znamo za njih. S obzirom da je na našim prostorima bilo mnogo katastrofa, uglavnom prouzrokovanih ratovima, naše terapijsko iskustvo govori da naše biće pamti ta stradanja i bespomoćnost kojima su naši preci mogli biti izloženi.
Pitanjem smisla ovih vaših razmišljanja možete se naravno baviti i kroz psihoterapiju, možete potražiti terapeuta koji pored svog osnovnog modaliteta poznaje i koristi konstelcioni rad Berta Helingera, koji se zove sistemske konstelcije ili poredak ljubavi.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Dragi Nikola, hvala na pomoci. Znam i sama da sam opsednuta kontrolom i da pokusavam sve da iskontrolisem u mom zivotu, iako je neke stvari nemoguce kontrolisati.Pokusacu i da opisem situacije iz mog zivota koje nisu na globalnom planu. Zivim u lepom delu grada, koliko toliko mirno naselje, starosedeoci, i kako vreme ide, menjaju se ljudi. Trenutno imam komsiju za kojeg svi znaju da je tezi psihicki bolesnik i lecio se na psihijatriji (sad je pusten, i pije lekove) i ima pistolj ..Iako je neko prijavio da ima oruzje, naravno u ovoj drzavi ne vaze zakoni za sve, i on i dalje poseduje oruzje (jer se valjda ne vodi na njega). Zamislite da mu dodje zuta minuta i da krene da puca i na komsiluk??? Ja nemam nikakvu komunikaciju sa njim, cak ni dobar dan, ali neuracunljiv je i bolestan, ima opravdanje iako nekog ubije, samo ce ga poslati na psihijatriju… Ludak, a na slobodi… Inace koristi taj pistolj, ubija ptice, ponekad se desi da puca i u sred dana…
Drugi komsija pre pola godine dobio otkaz, i pre je pijancio (ali umereno), a sad se svaki dan opija, tipican alkoholicar, 40 godina, bez porodice, uzeo opasnog psa – staforda (da mu pravi drustvo). Medjutim kad je pijan maltretira tog psa, i pas je vrlo agresivan, i jos ga trenira za borbe, dovodio mu neke pse da vezba na njima, niko ne reaguje na to. Sta ako se desi da on bude pijan i pusti tog psa na nekog iz komsiluka da ga izujeda? Isto i sa tim pijanicom nemam nikakvu komunikaciju, ne javljam mu se ni kad ga vidim u prolazu…
Kako se zastititi od svega ovog? Ja sam mlada osoba, zelim da zivim, ne zelim da me neko ubije. Kazu mi da se ne opterecujem jer se ne druzim sa tim ljudima, nista im lose nisam uradila, ali vidite i sami crnu hroniku koliko nevinih strada…
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Svakako postoji mnogo načina da nastradamo. Štaviše strah od života i pred životom sastavni je deo ljudske egzistencije. Nema načina da se zaštitimo od svih pretnji kojima smo izloženi. Život je jednostavno opasan.
S druge strane, pored strahova koje osećamo, osećamo takođe i želju za životom a sa njom i nadu, veru, hrabrost i snagu, smisao. Ovo su osećanja koja nas štite, koja nas podržavaju da hrabro koračamo dalje. Ona oko nas stvaraju auru koja nas štiti. Važno nam je da osećamo da smo važan deo ovoga sveta i da svako iskustvo koje srećemo za nas ima smisla i da smo spremni da ga preživimo uz veru u sebe i naš svet. Izvan naše spremnosti i želje da se nosimo sa životom, izvan osećaja naše ukorenjenosti u naš svet i ljubavi nema druge zaštite.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Dragi Nikola, hvala na lepim i ohrabrujucim recima…
Ulivaju i daju snagu da moramo da se borimo.
Hvala!