asked 10 years ago Poštovani,
Duže vreme pokušavam da se izborim sa svojim problemima, ali ne uspevam. Naišla sam na Vaš sajt i odlučila da Vam se obratim i zamolim za pomoć!!!
Po zanimanju sam psiholog. Imam kratko iskustvo u svojoj struci (godinu dana na mestu zdravstvenog saradnika i par meseci na mestu nastavnika psihologije). Imam 27 godina.
U pitanju su sledeće tegobe: jaka nesigurnost i nisko samopouzdanje, strah od ismevanja i kritike, strah od neuspeha, socijalna anksioznost, osećanje niže vrednosti.
-Situacije u kojima se pojavljuju i način ispoljvanja ovih tegoba:
pr. Kad krenem na posao, sva drhtim. Nastojim da se dobro pripremim, ali svaki put imam utisak da to nije dovoljno.Plašim se da ću da ispadnem smešna i glupa. Ako malo situacija odstupi od zamišljene,ili iskrsne neka novina u svemu tome, obuzima me jak strah. Po povratku kući, non stop razmišljam o protekloj situaciji. Ako nisam ispunila svoja ili tuđa očekivanja, kitikujem i omalovažavam sebe, govoreći da nisam za to. Kad treba da odem npr. na sednicu, takođe drhtim od straha. Stalno pretačem po glavi- Šta ako ovo? Šta ako ono? Šta ako ispadnem glupa i smešna? Šta ako treba da uradim nešto, a ne budem znala kako?….
Strepim od svake nove situacije. Bojim se da budem pozvana na razgovor za posao, bojim se da dobijem posao, jer se plašim da neću znati da ga radim, da neću moći da se snađem u poslu i da ću kao posledica toga biti kritikovana, ismejavana,omalovažavana, odbačena od kolega, prijatelja, od nadređenih … Ponavljam sebi da nisam za ono što radim.Kad se nađem u situaciji gde ima više ljudi ili još gore ako ispred te gomile ljudi pr. (školsko odeljenje), treba nešto da prezentujem ili budem prozvana da nešto kažem ili uradim, obuzima me panični strah. U razgovoru sa drugim ljudima (naročito sa autoritetima ili ako ih ja tako jednostavno doživim), osećam se manje vrednom. Trudim se da uvek ostavim dobar utisak, a to mi jako crpi energiju.Jedan običan gest pr. namrgođen pogled, ne uzvraćanje na moje “zdravo”, upućen od strane dr. ljudi me uvek jako povredi. Kući često plačem, osuđujem i kritikujem sebe, budem depresivno raspoložena po nekoliko dana.
Znam da neću ovo rešiti jednim razgovorom, ali suštinsko pitanje je, kako da stavim pod kontrolom i postepeno eliminišem parališuće dejstvo ovih tegobnih osećanja?!
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Verujem da je jedan deo onoga što osećate do činjenice da ste u svojim ulogama novi. Verovatno imate visoka očekivanja od sebe i možda niste dovoljno svesni realnih ograničenja koje nam nameću okolnosti, koje u našem zdravstvu i provesti nisu nimalo lake.
Možda bi vam pmoglo da se oko svega posvateujete sa kolegama ili da dobijete povretu informaciju o tome kako vas drugi vide.
U dubljim uzocima organizacije vaše ličnosti moralo bi se istraživati i ja vam savetujem da napravite sebi sistem podrške tako što će te mobilisati svoja stručna znanja i nastaviti da prikupljate informacije, pruočavate sebe, artikulišete ono što osećate i što vam se događa, edukujete se o samopomoći i psihoterapiji. Takođe mislim da je veoma značajno da sebe podržite psihoterisjkim procesom.
S poštovanjem, Nikola
Socijalna fobija Dobre i kvalitetne pripreme, pokušaj se snimiti što i kako razgovaraš Pusti snimak, Pogledaj se u ogledalo Ciceron je rekao da je bit retorike Što, kako i kome prezentirao znanje Ako poznaješ materiju nema straha Pa zbog toga si i školovana