asked 8 years ago Molila bih Vas za savet. Imam 20godina, sa deckom sam tri ipo godine, prva ozbiljna veza i njemu i meni, sve pre su bile po najvise dva meseca. Inace imam problem sa tim sto se lako rasplacem, zbog sitnica( kad se neko dere na mene, prilikom odredjenih svadja). U poslednje vreme sam cesto tuzna, volim decka i on voli mene ali sam postala nesigurna, previse sam ljubomorna. Cim on pocne da se dopisuje sa nekom devojkom koja ide sa njim na faks, ja postajem paranoicna imam potrebu da tragam za dokazima, gledam poruke.
A kad nadjem nesto ne smem da mu kazem, zato sto znam da cu ga naljutiti i onda se zatvaram u sebe, placem i izmisljam druge izgovore. Znam da pogresno reagujem i da ne trebam da radim to sto radim, ali to je prosto jace od mene.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
U vašem postu nazire se više pravaca koje možete iskorsititi za rad na sebi. Ijako često mislimo drugačije, ljubav nije obećana zamlja, već pre zemlja velikih iskušenja koja od nas traži veliki rad i rast. Samo vrlo uporni u tome mogu pretendovati na dugo uživanje u njenim slatkim plodovima, i samo oni koji uspeju da prihvate da ti plodvi uvek u sebi sadrže i određenu dozu gorčine.
Suština rada na ljubomori je vera. Kako nema načina da budemo sigurni da nas patner neće izneveriti, ljubav iskušava našu veru na najsnažniji mogući način. Nažalost priroda naše vere je nepostojana. Da bi ste je obnavljali meditirajte na dobrim aspektima vaše veze, na onome što delite, na onome što razmenjujete. Kad god budete mogi da osetite snagu i značaj onoga što uspevate da razmenite sa svojim patnerom u vama će se pojaviti zadovoljavo i Vi ćete ponovo osetiti veru u snagu vaše povezanosti.
Da bi ste u tome uspevali, a to je sada drugi pravac rada na sebi, potrebno je da nadograđujete vašu vezu, potrebo je da se veza razvija. Ovo se postiže negovanjem klime iskrenosti, gde svako od patnera, bez opuživanja drugog, može slobodno da govori kako se oseća, i šta ga mući. Vrlo je važno da nađete načina da razgovarate, da se jedno drugom poveravate, a da se pri tome neko ne oseća optuženim.
Da bi ste to bili u stanju, i to je sada traći pravac za rad na sebi, potreban vam je veliki ran na samospoznaji. Druge naime najčešće optužujemo kada ne poznajemo dovoljno sebe, kada ne vdimo na koji način su naši strahovi u vazi sa načinom na koji je organizovana naša ličnost, sa našim iskustvima iz prošlosti, čak sa iskustvima naših roditelja.
Kao što vidite stvari nažalost nisu jednostvne ali za tu vrstu procesa na raspolaganju imate čitav život, jer šta je život ljudskog bića nego nastojanje da se dođe do alhemije ljubavi uprkos svim orgimnim izazovima koji nas na tom putu očekuju.
Predlažem vam da pažljivo pročitate naše tekstvoe o [url=http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html]ljubavi i zaljubljenosti[/url], gde će te naći puno materijala za razmišljanje i smernica za rad na sebi. Na blogu takođe već postoji prava raznica sličnih pitanja i mnogo naših odgovora pa vam preporučujem da i nju koristite.
S poštovanjem,
Nikola